Moderan način života koji od najranijeg detetovog uzrasta nalaže odrastanje u „prečistom“ okruženju bez klica mogao bi biti jedan od uzroka razvoja najčešće zloćudne bolesti kod dece – akutne limfoblastične leukemije (ALL), smatraju britanski naučnici i veruju da bi ta informacija u dogledno vreme mogla uticati na sprečavanje razvoja bolesti.
Od ALL godišnje oboli oko 2.000 dece, a u bogatim zemljama brojka se godišnje povećava za jedan odsto, što upućuje na to da bi jedan od njenih uzroka mogao biti moderan način života kakav vodimo, piše BBC.
Profesor Mel Grivs s londonskog Instituta za istraživanje karcinoma, koji je proveo više od 40 godina istražujući dečju leukemiju, tokom radnog veka prikupio je brojne dokaze koji upućuju na to da rak zahvata organe imunog sistema: koštanu srž, grudnu žlezdu (timus) i limfne čvorove ako dete u najranijim godinama života „nije bilo u dovoljnoj meri izloženo mikrobima i bakterijama“.
A to, prema njegovom mišljenju znači da bi razvoj ove zloćudne bolesti bilo moguće sprečiti.
Prema podacima koje je prikupio profesor Grivs, akutna limfoblastična leukemija je kombinacija genetskih mutacija i izloženosti organizma običnoj infekciji, nakon što je dete prošlo „sterilnu“ prvu godinu života.
„Već 40 godina proučavam leukemiju kod dece. Kroz to vreme izmenile su se brojne stvari kada je posredi naše razumevanje biologije, kao i lečenje ove bolesti. Danas se možemo pohvaliti podatkom da je oko 90 odsto slučajeva ALL kod dece izlečivo. Ali, sve vreme mi se činilo da jedna karika nedostaje, ona koja bi nam objasnila zašto i na koji način se kod potpuno zdravog deteta razvije leukemija i može li se ova vrsta karcinoma sprečiti“, rekao je Grivs.
[wonderplugin_slider id=22]
Naučnik je, uz pomoć kolega iz celoga sveta s kojima je tokom dugogodišnje saradnje proučio niz ranije sprovedenih studija, objasnio da postoje tri stepena bolesti.
Prvi je, čini se, nezaustavljiva genetska mutacija koja se događa još u majčinoj utrobi, a zove se preleukemijski poremećaj ili mijelodisplazija.
Druga je nedovoljna izloženost mikrobima tokom prve godine detetovog života zbog čega imuni sistem ne uspeva da „nauči“ kako se ispravno i delotvorno nositi s raznim biološkim pretnjama.
I na kraju, u manjem broju slučajeva, obična infekcija podstiče drugu mutaciju koja obično rezultira imunološkim poremećajem i na kraju razvojem leukemije.
„Istraživanje upućuje na to da ALL ima jasan biološki uzrok i da ga aktivira niz infekcija kod dece sklone ovoj bolesti čiji imuni sistem nije imao vremena da se pripremi za odbranu organizma“, smatra Grivs.
Ranije tvrdnje naučnika prema kojima se leukemija povezivala sa izloženošću elektromagnetskim talasima ili zagađenjem okoline ili vazduha u potpunosti je neutemeljena, smatra profesor Grivs.
Svoja je zapažanja potkrepio istraživanjima sprovedenim na životinjama. Ona su pokazala da se kod dela životinja iz grupe koja je od dolaska na svet uzgajana u gotovo sterilnim uslovima i bez izlaganja mikrobima, nakon izlaganja infekciji razvila leukemija.
Grivs je izneo i podatke prema kojima je među decom koju su majke duže dojile, dece sa starijom braćom ili sestrama, kao i one koja su pohađala vrtiće, zabeležen manji broj slučajeva ALL-a.
Londonski naučnik veruje da se sa ovakvim informacijama može nastaviti dalje prema mogućem sprečavanju razvoja leukemije kod dece.
Smatra da je puno realnija perspektiva kreiranje preventivne vakcine koja oponaša zaštitni uticaj prirodnih infekcija u ranom detinjstvu.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu „Nature Reviews Cancer“.
Српски језик 
Slovenčina 
