U srcu vojvođanskog sela Pivnice, svake godine se sa velikim iščekivanjem održava jedan od najvažnijih slovačkih običaja – postavljanje i rušenje majskog drveta. Ovaj drevni ritual, koji se u Pivnicama praktikuje decenijama, nosi duboko ukorenjeno značenje povezano sa prolećem, tradicijom i plodnom žetvom.
Jedan od osnivača Folklornog društva u Pivnicama, Jan Guba, ističe da je rušenje majskog drva isključivo slovački običaj.
„To nema nijedan drugi narod u svojoj tradiciji“, kaže on. Tradiciju koju su Slovaci vekovima prenosili s kolena na koleno, Jan Guba je prepoznao i tokom svojih putovanja u Slovačku pre mnogo godina, gde je video okićene grane na gotovo svakoj kući.
Majsko drvo simbolizuje kraj zime i početak buđenja prirode, i neraskidivo je povezano sa prolećem i nadom u uspešnu žetvu. U prošlosti, poljoprivrednici su čekali početak maja da započnu sadnju, a postavljanje majskog drva obeležavalo je taj značajni trenutak. U Pivnicama, majsko drvo se tradicionalno obmotava zelenim šimširom, jer se veruje da će to doneti plodnu žetvu.
Običaj postavljanja majskog drva ima poseban šarm i zanimljive rituale
“Mladići su postavljali drvo ispred kuća devojaka koje su bile za udaju. Pre nego što bi započeli, tražili su dozvolu od roditelja devojke. Ako bi roditelji pristali, mladići bi postavili drvo i zatim bi bili počašćeni večerom, pićem i muzikom. Međutim, u slučaju da roditelji nisu odobravali udaju svoje ćerke ili ako devojka nije bila zainteresovana, mladići bi joj krišom postavljali grane u odžak na krovu kuće ili bi vezivali ulična vrata na kapiji”, opisuje naš sagovornik.
Jedinstvenost Pivnica leži u tome, što se majsko drvo obmotava šimširom do samog dna. Najčešće se koristi debelo drvo bagrema, na koje se zatim priveže kraće drvo, ukrašeno trakama, flašama ili drugim dekoracijama po želji devojaka. Kada bi došlo vreme za rušenje drva, mladići bi ga ponovo obmotali šimširom, kako bi drvo ostalo zeleno, što je karakteristično samo za Pivnice.
Postavljanje majskog drva, odvijalo se veče pred 1. maj, dok se rušenje dešavalo u ponedeljak, na praznik Duhovi, uz tradicionalnu muziku i folklorni ples. Pravilo je bilo, da se sva drva ruše istog dana, jedan za drugim, do kasno u noć.
Jan Guba se priseća vremena kada je bilo mnogo više majskih drva u selu. Tada su se običaji i tradicija pažljivo poštovali, a svaki deo zajednice je učestvovao u ovim događajima sa velikom radošću i entuzijazmom.
“Drva su se postavljala na istim mestima u selu, koja su vremenom postala tradicionalna za ovaj običaj. Manifestacija je privlačila veliki broj ljudi i svi zajedno su plesali, od najstarijih do najmlađih. Postavljanje majskog drva bilo je prava umetnost. Zahtevalo je veštinu i preciznost, jer se drvo podizalo pomoću daske i kanapa, dok je iskopana rupa morala biti pravilno pripremljena, radi lakšeg rušenja”, kaže naš sagovornik, i dodaje da su ranije ovaj običaj ljudi praktikovali i čuvali isključivo iz ljubavi prema tradiciji.
Iako se vremena menjaju, tradicija majskog drva u Pivnicama ostaje simbol zajedništva, kulture i identiteta. Ovaj običaj ne samo da održava vezu sa tradicijom, već pruža priliku mladima da uče o svojoj istoriji i važnosti očuvanja kulturnog nasleđa. Kroz pesmu, ples i zajedničke aktivnosti, stanovnici Pivnica iz godine u godinu potvrđuju svoju posvećenost očuvanju ove dragocene tradicije.
Српски језик 
Slovenčina 