Nedovoljno fizičke aktivnosti, sati i sati provedeni ispred kompjutera ili TV-a, nepravilna ishrana – pekara i kiosci brze hrane, grickalice, slatkiši i gazirani sokovi, glavni su krivci za višak kilograma kod mališana.
Gojaznost nije samo estetski problem već može da prouzrokuje različite druge bolesti kao što su dijabetes i kardiovaskularne bolesti. Nutricionista Marija Prčić kaže da je pravilna ishrana kod deteta važna od najranijeg uzrasta, a da je prvi „kritičan“ period polazak dece u školu, kada mogu da se izgube zdrave navike zbog vršnjačkog uticaja.
Ona je naglasila da je važno da deca ne izlaze iz kuće a da prethodno nisu doručkovala i da u školu nose užinu. Za užinu u školi može da se napravi sendvič od integralnog hleba, suvog mesa, sira ili da to bude humus ili namaz koji mame mogu da naprave.
| [wonderplugin_slider id=183] |
„Ima više opcija. Roditelji moraju malo više da se žrtvuju i spremaju obroke koje će deca da nose u školu. To je jedino rešenje, da deca ne jedu proizvode iz pekare“, rekla je Marija Prčić.
Jedno od rešenja, kako kaže, jeste i da se zabrani da u školi bude prodajnih objekata koji prodaju grickalice, krofne, peciva iz pekare: „Znam da neke škole ne dozvoljavaju deci da izlaze iz školskih dvorišta. Međutim, u samim školama ili u školskom dvorištu postoje takvi objekti“.
Deci, ali i odraslima u prvom delu dana potrebno je najviše energije. Dokazano je da kada doručkuju đaci imaju bolju koncentraciju na času.
„Loše je da detetu prvi obrok bude sladak. Čips kada se svari on je u osnovi šećer, bez obzira što je slanog ukusa. Slično je i sa proizvodima iz pekare. To utiče na hiperaktivnost kod dece – nemaju dobru pažnju na času, nemaju dobru koncentraciju“, pojasnila je Marija Prčić.
Dodaje da je osim pravilne ishrane važna i fizička aktivnost i da su časovi fizičkog u školi veoma važni. Za mnogu decu to je jedina fizička aktivnost u toku dana.
[wonderplugin_slider id=10]
U razvijenim zemljama, poput Norveške i Švedske, zabranjeno je nošenje slatkiša u školu jer je dokazano da loše utiču na zdravlje dece.
Српски језик 
Slovenčina 
