Šta je izazvalo masovni pomor ribe na Malom kanalu kod Bačkog Petrovca nije sasvim jasno. Krajem prošle nedelje bio je ispunjen uginulom ribom i masnim flekama, a analiza je pokazala da je nivo kiseonika u vodi nizak, te da veće zagađenje nije primećeno.
Ipak, struka ocenjuje da svako zagađenje za osetljive vodotoke može biti kobno, prenosi „N1“.
Iako izgleda kao bara, u pitanju je kanal koji čini sastavni deo hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav sa banatskim vodotocima, dug preko 900 kilometara. I ovakva, slika je danas bolja od one koju je krajem prošle nedelje zabeležio lokalni ribolovac.
„Primetio je uginule ribe i kad je javio jednom, drugom, trećem… došli smo i videli šta se dešava. Ovakvo uginuće ribe nije još bilo, otkad se ja sećam“, kaže Igor Abraham iz Udruženja „Sportski ribolov Karaš“.
„Jako brzo voda je tekla, imala je čudnu boju kao crni čaj, smrdelo je i nešto je plivali kao neke masne fleke“, dodaje Jan Makan iz Eko pokreta „Zeleni Petrovac“.
Iako su im alge u letnjim mesecima uvek pravile probleme, uzroke ovog puta, kaže, treba tražiti uzvodno. Kada su saznali za pomor ribe, inspektori su odmah izašli na teren i uzeli uzorke za analizu.
Pogledaj: Masovni pomor ribe u kanalu kod Bačkog Petrovca (FOTO)
U Pokrajinskoj inspekciji za zaštitu životne sredine napominju da su u međuvremenu naložili uklanjanje vodene vegetacije i aktiviranje pumpi na Bogojevu kako bi se sprečilo dalje uginuće ribe. Kosačica sakuplja i uklanja biljke iz vode, što u Bačkom Petrovcu deluje kao Sizifov posao.
Iako su tu već dva dana, rezultati se, zbog guste vegetacije, skoro i ne vide.
U lokalnom ekološkom udruženju kažu da zapravo prvi put vide da neko čisti kanal.
[wonderplugin_slider id=10]
„Prvi put sad u nedelju su došli na poziv, problem da reše. Do tad nikad nismo videli da dolaze da nešto rade, čiste ili obalu ili kanal“, kaže Makan.
Stalno su na terenu, odgovor je iz Voda Vojvodine. Kosačice intervenišu, kažu, na kritičnim područjima, pošto je kanalska mreža koju održavaju duga 21 hiljadu kilometara. Na ovom konkretnom kanalu, uzorke za analizu uzeli su na dva mesta – tamo gde se najviše uginule ribe skupilo i gde je primećena masna mrlja.
„U prvoj toj analizi se pokazalo da je četiri mililitra po litri kiseonika, koja nije dovoljna. Da je jedan od uzroka i to. Ukoliko ima hemijskih zagađenja, biće ponovo angažovana vodna inspekcija, odnosno obaveštena vodna inspekcija, izaći će na teren i obići fabrike na tom potezu kanala“, objašnjava Aleksandar Kocan iz JP „Vode Vojvodine“.
Analiza je potvrdila da je nivo kiseonika nizak, a sadržaj suspendovane materije povećan. Ipak, zaključak je da značajnijeg zagađenja nema.
Stručnjaci koji su analizu radili, za N1 kažu da za osetljive vodotoke, sa manjom količinom i protočnošću vode, gde spada praktično ceo DTD sistem, i najmanje zagađenje može biti kobno. Zato su za njih potrebna stroža pravila, koja još nisu ustanovljena.