Manje lektire za učenike drugog i šestog razreda

Od naredne školske godine učenike drugog i šestog razreda čeka manje lektire i manje književnih dela za obradu, piše „Politika“.

U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) kažu da učitelji i nastavnici sada imaju dovoljno vremena da sa učenicima dobro obrade neko književno delo, a ne da preko njega samo „pretrče”.

Za učenike šestog razreda ukupan broj književnih dela – lektire (osnovni i dodatni spisak književnih dela), smanjen je sa 41 na 31 književno delo.

„Program u šestom razredu ima 144 časa i mi moramo voditi računa da smanjimo broj tekstova kako bi se poboljšao kvalitet obrade. Naravno, dela su različitog obima, negde je u pitanju samo pesma, negde roman”, rekla je Tanjugu zamenica direktora ZUOV-a Dejana Milijić Subić.

Ona pojašnjava da nacionalni korpus književnih dela nije menjan, ali da je bilo izmena u izbornom programu.

Ostala je u programu epska narodna poezija, tekstovi Đure Jakšiće, Jovane Dučića, Desanke Maksimović, Alekse Šantića, Milovana Danojlića, Sergeja Jesenjina, Ive Andrića.

Nastavnicima i učenicima je ostavljeno da izaberu da li će obrađivati delo Isidore Sekulić „Bure” ili Branka Ćopića „Čudesna sprava”.

Uvodi se slovenska mitologija Vesne Aleksić „Kaljavi konj”, a novi sadržaji su i naučno-popularna dela „Enciklopedija loših đaka, buntovnika i ostalih genijalaca”, Grozdana Olujuć „Bili su deca kao i ti”.

Kao obavezna lektira ostala su dela „Orlovi rano lete” Branka Ćopića i „Dečaci Pavlove ulice” Ferenca Molnara.

Milijić Subić kaže da je dopunski izbor književnih dela veliki, ima 14 ponuđenih naslova, a za obradu se biraju samo tri.

U dopunskom izboru su Dobrica Erić, Branislav Petrović, „Izbor iz antologije pesama za decu” Vladimira Stojiljkovića, „Kroz pustinju i prašumu” Henrika Sjenkjeviča, „Beli očnjak” Džeka Londona…

Milijić Subić naglašava da će veliki broj časova srpskog jezika u šestom razredu biti posvećen jezičkoj kulturi i kulturi pisanja.

„Imamo jasan problem, a to nije problem samo kod nas već svuda u svetu gde internet caruje, a to je ograničen jezički izraz. Veliki broj časova biće posvećen razvijanju jezičke kulture i kulture pisanja, obrađivanja emotikona pravim rečima”, istakla je ona.

Dodaje da više nije dovoljno reći da je nešto „lol” ili „giga”, „haos”, nego je potrebno rečima objasniti šta je doživljaj koji stoji iza toga.

„Naravno, vi nemate takav sadržaj u programu, ali jedan od ishoda pokriva tu oblast, razvoj govornih veština kod učenika”, pojasnila je ona.

Za učenike drugog razreda nacionalni korpus književnih dela koja će se obrađivati nije se značajno promenio, obrađuju se i dalje dela Dragan Lukića, Duška Radovića, Vojislava Ilića, Branka Ćopića, Desanke Maksimović, Ljubivoja Ršumovića…

„Čitanje u nastavcima je vrlo važno, budući da nove generacije imaju problem sa pamćenjem dužih narativnih celina. To je šamar digitalizacije. Ta veština pamćenja je proces koji mora da se uvežbava”, istakla je zamenica direktora ZUOV-a.

Novina je uvođenje svetskih dela kao što su „Svitac traži prijatelja” Su Ju Đin, „Kad dedica ne zna da priča priče” Đani Rodari.

Usvojen je i objavljen i potpuno novi program srpskog jezika kao nematernjeg za pripadnike nacionalnih manjina.

Učenici koji žive na severu Vojvodine, gde je homogena mađarska manjina, kao i u Preševu, Bujanovcu, Medveđi, gde je homogena albanska manjina, ne znaju srpski jezik.

„Morali smo da primenimo jedan novi sistem a to je da manjine srpski jezik uče kao strani jezik. To jeste paradoksalno, jer oni su državljani Srbije, ali srpski jezik jeste za njih strani jezik”, zaključila je Milijić Subić.