Dok mnogi programeri svoje slobodno vreme provode uz kodiranje i tehnologiju, Martin Činčurak, softverski inženjer iz Pivnica, pronašao je potpuno drugačiji način da izrazi svoju kreativnost – proizvodnjom zanatskog piva.
Jedan od ljudi koji su ga inspirisali da se upusti u svet pivarstva, kako kaže, bio je njegov teča Jan Nimet, koji je radio kao tehnolog u pivari i sanjao da jednog dana otvori svoju. Pretpostavlja da mu je upravo on usadio inspiraciju, koju je uspeo da razvije u hobi.
Martin je studirao softversko inženjerstvo na Slovačkom tehničkom univerzitetu u Bratislavi, gde je tokom osam godina života i rada, diplomirao na master studijama. Nekoliko godina nakon završenog obrazovanja, odlučio je da se vrati u Srbiju, gde trenutno radi za jednu inostranu kompaniju.
Njegova priča započinje tokom studentskih dana, kada je iz čiste radoznalosti počeo da istražuje proces proizvodnje piva. Iako, u to vreme nije imao dovoljno slobodnog vremena da se ozbiljno posveti ovom hobiju, Martin je uporno čitao knjige i gledao video-materijale, kako bi što više naučio o procesu proizvodnje.
Prava prekretnica nastala je tokom 2020. godine, kada mu je pandemija koronavirusa donela više slobodnog vremena. Period izolacije, preokrenuo je u svoju korist. Nabavio je knjige o proizvodnji piva, poručio opremu i odlučio da teoriju pretvori u praksu.
Proces proizvodnje
Martin trenutno proizvodi pivo isključivo za sebe i bliske prijatelje, ali sa istom posvećenošću kao profesionalni pivari.
„Proces pravljenja piva zahteva preciznost, strpljenje i odgovarajuću opremu. Sve počinje zagrevanjem vode u velikom loncu, u koji se zatim dodaje ekstrakt slada ili zdrobljeni slad. Voda mora dostići određenu temperaturu, kako bi se skrob iz slada pretvorio u šećer, koji je neophodan za fermentaciju. Nakon toga, u tečnost se dodaje hmelj u odvojenim fazama kuvanja, kako bi se dobila odgovarajuća gorčina, ukus i aroma“, objašnjava Martin.
Kada se završi kuvanje, pivo se mora brzo ohladiti, kako bi se sprečilo razmnožavanje bakterija. Ohlađena tečnost se zatim presipa u fermentor, gde se dodaje kvasac. Fermentor se zatvara i ostavlja na određenoj temperaturi, kako bi proces fermentacije mogao nesmetano da teče. Ova faza traje oko deset dana, a nakon toga sledi pakovanje piva u flaše, uz dodatak šećera za gaziranje i period čekanja od 3-4 nedelje. Martin ističe, da je najteži deo procesa čekanje.
„Tek posle mesec dana, može da se proba gotov proizvod. To je ujedno i najneizvesniji period, jer tek tada mogu da saznam da li se moj trud isplatio“, dodaje Martin.
Tokom leta proizvodi laganije vrste, poput American Pale Ale piva sa citrusnim notama, dok zimi preferira jača i gorčija piva, poput Indian Pale Ale.
Bez alata nema zanata
Za proizvodnju piva, potrebna je specifična oprema a Martin se postepeno opremao alatima koji mu olakšavaju rad. U početku su to bili osnovni fermentor, lonac za kuvanje, flaše, čepovi i hemikalije za dezinfekciju. Danas već koristi napredniju opremu, uključujući fermentor sa kontrolom temperature, što mu dodatno olakšava održavanje uslova fermentacije.
Za razliku od mnogih, koji ulaze u svet zanatskog pivarstva sa ciljem zarade, Martin ističe da ga u ovoj priči pokreće isključivo ljubav prema pivu.
„Ne planiram da svoj hobi pretvaram u posao. Ovo je aktivnost koja me ispunjava. Prijatelji su mi često od velike pomoći, od edukacije, kada su mi poklonili prve knjige, do podrške u samom procesu pravljenja ali i degustacije“, kaže Martin.
Na pitanje, koja je tajna dobrog piva, Martin odgovara da nema velike tajne.
„Ključ je u strpljenju i istrajnosti. Nema tu neke velike misterije. Svako pivo može da bude dobro, samo ne treba odustajati na prvoj prepreci, jer proces proizvodnje zahteva veliku upornost. Ako vam ne uspe iz prvog puta, to ne treba da vas pokoleba. Svaki sledeći put će biti sve bolje“, objašnjava Martin.
Strpljenje je ključno, jer je potrebno mesec dana da pivo bude spremno za degustaciju. Nakon fermentacije, Martin često dodatno filtrira pivo, kako bi bilo bistrije, a koristi i specijalne tablete za bistrenje.
Svojom svestranošću, Martin pokazuje da je prava lepota u stvaranju, a da je najveće zadovoljstvo, uživanje u plodovima sopstvenog rada.
Српски језик 
Slovenčina 
