Metlara Rastislava Đenđura jedna je od najvećih u Srbiji. Dnevna proizvodnja je od 2.000 do 2.500 komada najrazličitijih vrsta metli, prenosi portal „Agroklub“.
Branje sirka, čišćenje, sortiranje, spajanje i motanje metlica, uvezivanje i šivenje – dug je put dok se ne napravi jedna metla. A taj put već 20 godina uspešno prelazi Rastislav Đenđur iz Bačkog Petrovca koji dnevno proizvede do 2.500 različitih vrsta metli. Ove metle završavaju u domovima širom Evrope.
Velike gomile sirka na sve strane, pogon gde se ručno klasifikuje i čisti, veliko skladište za drške za metle. I onda, još jedan veći pogon gde se užurbano odvija sama proizvodnja. Pedesetak radnika u dve smene svakodnevno vredno obavlja ove poslove, metle se prave i šiju ručno. Ima puno prašine, ali čini se da radnicima to ne smeta. Kažu, iako se sve radi ručno, posao nije težak.
„Počeli smo pre 20 godina tako što smo otkupljivali metle od proizvođača i onda smo ih izvozili. Potrebe za metlom su bile velike, a tržište zatvoreno. Kada smo videli kako se situacija razvija nismo hteli da propustimo šansu i pokrenuli smo svoju proizvodnju“, priseća se početaka Đenđur, vlasnik petrovačke firme „RAM“.
Dnevno i do 2.500 metli
Upravo Bački Petrovac, ali i Selenča, Bač i Kanjiža, centri su prerade sirka metlaša u Srbiji. Đenđurova metlara jedna je od najvećih. Dnevno proizvedu od 2.000 do 2.500 komada najrazličitijih vrsta metli. Mesečna proizvodnja je oko 50.000 komada, a godišnja i do 600.000 metli.
Preduzetnik je objasnio da je najvažnija kvalitetna sirovina koju skladište od avgusta do trenutka kada im je potrebna za preradu. Sirak se čisti, dovoze ga u skladište, sortiraju ga prema dužini, klasi, boji metlice, prema potrebama proizvodnje. Dalje ga seču na određenu dužinu i onda se namotavaju metle.
Sirak metlaš ne uzgajaju samostalno, već otkupljuju direktno od proizvođača. Poslovna jedinica u Totovom Selu kod Kanjiže je otkupno mesto sirka metlaša. Upravo su počeli pregovori sa individualnim proizvođačima iz Sente, Kanjiže i okoline za otkup sirka iz ovogodišnje setve. Cena sirkove metlice za sada se ne zna, to će zavisiti od potražnje i ponude na tržištu.
Cena u Evropi ista kao u Srbiji
Metla nikada nije izašla iz mode. To je proizvod koji je neophodan, ipak, više ljudima koji žive u kućama nego onima u stanovima. Oni koji imaju dvorište, životinje, moraju da čiste. Njihov asortiman čini više od 50 različitih vrsta. Od malih za odelo, standardnih četiri i pet puta šivenih, do super velikih metli. „Šta ćemo proizvoditi, zavisi od zahteva kupaca“, kaže Đenđur.
Tradicija, uz realne potrebe kupaca, spoj su koji garantuje dobar plasman na različita tržišta širom Evrope.
Izvoze najviše u Italiju, Francusku, Sloveniju, Nemačku, ponekad u Slovačku. Naravno, robu plasiraju i u Srbiji a cena je skoro ista kod nas kao i u Evropi. „Ako standardnu metlu ovde prodajemo za 350, 450 dinara, cena u inostranstvu joj je čak i niža“, kaže on i dodaje da ranijih godina nije bilo tako.
Pretežno su izvozno orijentisani, najveći deo njihove proizvodnje ide u izvoz. Trenutna situacija je takva da je kurs dinara precenjen prema evru, godinama je fiksiran, ne menja se, a troškovi konstantno rastu. Sve, od plata radnika, dažbina, poreza prema državi, struja, gorivo, sve ide gore. Subvencije nemaju nikave. Ne mogu da dižu toliko cenu u inostranstvu da bi ovde mogli da podmire troškove, rekao je preduzetnik, ali ipak, uz sve prepreke, ne odustaje od proizvodnje kvalitetnih metli.
Da je proizvodnja sirka metlaša unosna, ali nedovoljno iskorišćena u Srbiji, potvrđuje Naučni savetnik iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo „NS Seme“ dr Vladimir Sikora potvrđuje da je proizvodnja sirka metlaša unosna, ali nedovoljno iskorišćena u Srbiji.
Sirak za metle (metlaš) i sirak za zrno (zrnaš) su alternativne biljne vrste zbog toga što se gaje na manjim površinama. Sirak metlaš se gaji kao sirovina za proizvodnju metli i skoncentrisan je u regionima u kojima postoji metlarska industrija. Sirak zrnaš se gaji radi zrna koje se koristi kao stočna hrana na isti način na koji se koristi zrno kukuruza. Sve je popularniji među poljoprivrednim proizvođačima a silažni sirak i sudanska trava spadaju među krmno bilje koje se koristi kao kabasta stočna hrana rekao je dr Sikora.
Српски језик 
Slovenčina 
