Loše vreme, mrazevi, ali i intenzivan kišni period u Evropi mogli bi da donesu iznenađenja na tržištu žitarica, smatraju stručnjaci. U Srbiji je protekle nedelje potpisan prvi berzanski ugovor za novi rod pšenice na Produktnoj berzi po ceni od 22 dinara bez PDV-a. Kukuruz je četvrtu nedelju zaredom imao dominantno mesto u trgovanju, a cene svih primarnih poljoprivrednih proizvoda nastavile da rastu, navodi se u nedeljnom izveštaju berze.
Raste cena pšenice i uljane repice u Poljskoj, a na berzama u Nemačkoj uočljiva je briga za novi rod, dok su cene takođe više u odnosu na prethodni period. Kako bi ovakva dešavanja mogla da se odraze na domaće tržište žitarica, izvoz i da li ratari mogu da očekuju bolje cene ove sezone?
– Sve u svemu, izgledi su mnogo bolji i po pitanju tržišta, ali i prinosa, nego pre mesec dana – rekao je za „Politiku” agrarni analitičar Žarko Galetin. Prema njegovim rečima, možemo da kažemo da su neke stvari generisale rast žitarica – očekivano lošiji prinosi na američkom kontinentu i u Brazilu zbog loših vremenskih uslova. Generalno, to je ono što je podstaklo tržište pšenice, dok smo pre nedelju dana imali i značajan rast na tržištu kukuruza.
Galetin ističe da još mnogo stvari utiče na ovakvu situaciju. Ukrajina je definitivno podbacila sa prinosima, čak i do 30 odsto, prema nekim podacima. To na na neki način relaksira tržiše EU, posebno u onim zemljama koje su tražile zabranu prolaska ukrajinskih žitarica.
– Tako da je puno tih okolnosti uticalo da tržište ide gore. Istinu za volju, polazni, bazni nivo odakle su cene krenule da rastu bio je veoma nizak. Imali smo u jednom trenutku pšenicu za 18-19 dinara, a kukuruz za 17. Ipak sve ovo na neki način vraća i pšenicu i kukuruz do bolje pozicije – smatra naš sagovornik.
On dodaje da ono što je vrlo indikativno jeste da je na berzi prva trgovina pšenice novog roda zaključena na 22 dinara bez PDV-a. On smatra da to uliva neki optimizam da bi cena, neposredno posle žetve, mogla da poraste, tako da predviđa solidne cene žitarica i kod nas. Smatra da je relativno dosta pšenice otišlo u izvoz u ovoj ekonomskoj godini. Od jula prošle godine do aprila, nešto malo manje od milion tona.
– Što znači da bi do kraja ekonomske godine mogli da izvezemo gotovo 1,5 miliona tona, što je sasvim dobar izvozni rezultat. Zaliha će biti, ali ne toliko dramatično mnogo kao što je to, recimo, bilo prošle godine – kaže Galetin i napominje da je kiša oporavila useve, tako da možemo očekivati solidan prinos tako da sve ovo daje nadu našim poljoprivrednicima.
U susret žetvi pšenice svetske berze već pokazuju nestrpljenje jer će jaki mrazevi u severnim i istočnim delovima Ukrajine verovatno smanjiti ovogodišnju žetvu žitarica i uljarica.
Nedavno objavljena analiza konsultantske grupe APK-Inform pokazuje da su mrazevi oštetili useve pšenice, ječma, uljane repice i graška, a stručnjaci smatraju da bi između 20 do 30 odsto prinosa moglo da bude izgubljeno. Ukrajinsko Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je za Rojters da je prognoza za količinu očekivanih prinosa za sada nepromenjena, ali da će potencijalno biti revidirana u junu.
Iz ministarstva navode da je prognoza za uljarice i žitarice za 2024. godinu 74 miliona tona naspram oko 82 miliona tona u 2023. godini. Poslednje vesti sa tržišta jesu i da žito u Rusiji takođe trpi vremenske neprilike koje utiču na manji rod. Istovremeno, ukrajinska pšenica sve je skuplja, žita iz starog roda je sve manje.
– Tržište je „nervozno” dok klimatski uslovi definitivno određuju cene, piše „Agroinfonet” pozivajući se na izveštaje sa svetskog tržišta žitarica. Kiša na zapadu EU je već počela da brine ratare jer biljke više nemaju tolike potrebe za vlagom u zemljištu. U Francuskoj je 64 odsto useva u dobrom stanju, prošle godine to je bilo 90 odsto u ovom periodu – navodi taj portal. I na kraju, finansijski fondovi su naglo povećali kupovinu, što je pokazatelj da sledi burna sezona u agrosektoru.
Српски језик 
Slovenčina 