Najgoru vodu u našoj zemlji piju Vojvođani, pokazalo je istraživanje Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Batut“, čiji su rezultati predočeni prošle godine. Od 42 kontrolisana uzorka sa javnog vodovoda u pokrajini, samo devet je ispravno.
U svim ostalim zabeležena je fizičko-hemijska ili mikrobiološka neispravnost vode za piće. Najviše neispravnih uzoraka bilo je u Banatu, a u Bačkoj po tome prednjače Zapadnobački i Severnobački okrug.
U Somboru, centru Zapadnobačkog okruga, zabeležen je najveći procenat bakteriološke neispravnosti vode u Vojvodini. Žitelje naselja u vrbaskoj, kulskoj i odžačkoj opštine najviše muči višak arsena u vodovodima, zbog čega je voda iz slavina godinama zabranjena za piće. U vrbaskim selima meštani se sude sa JKP odbijajući pa plaćaju vodu iz vodovoda, koja je zabranjena od 2006, a godinu dana ranije ista mera je uvedena u Ruskom Krsturu i Kruščiću u opštini Kula, gde potrošači ne samo da se nisu bunili zbog arsena, nego nisu ni prestajali da piju vodu iz kućnih slavina.
Od devet naselja u odžačkoj opštini, u čak šest je na snazi zabrana korišćenja vode zbog povećanih doza arsena, a još dva sela su dobila eko-česme zbog čestog prisustva patogenih bakterija u vodovodu.
[wonderplugin_slider id=67]
Za problem Zrenjaninaca sa vodom zna cela Srbija. Već 16 godina žitelji grada na Begeju tečnost iz česme ne samo da ne smeju da piju, već ne smeju da je koriste ni za kuvanje. Razlog je prevelika koncentracija otrovnog arsena. Svake godine, građanima se predočavaju priče o fabrici zdrave i kvalitetne vode, ali sve su to bile prazna obećanja. Postrojenje koje je početkom septembra 2019. pušteno u probni rad, već uoči Nove godine je demontirano, uz obrazloženje da ne zadovoljava kriterijume. Iz slavina u domovima Banaćana, porekla je ponovo popularno nazvana žućka“.
„Ne znam, ja je pijem bez prestanka, valjda sam se navikao, a od penzije koja iznosi, 20-ak i nešto hiljada, flaširanu ni ne bih mogao da kupujem“, kaže za penzioner čika Aca iz Zrenjanina, uz napomenu da sa vodom iz česme svakodnevno kuva čaj, kafu i nedeljom supu, s obzirom na to da živi sam.
Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić, povodom poslednjeg kraha i prestanka rada prečišćavača krajem 2019. godine, zamolio je za još malo strpljenja i kao krajnji rok za rešenje decenijskog problema označio mart mesec 2020. godine.
Fabrika u Kikindi niče 30 godina
Voda iz kikindskog vodovoda je odvajkada lošeg kvaliteta, ali nikada nije zabranjivana za upotrebu. Njena najveća mana je hemijska neispravnost i takva je već na izvorištu. Neprivlačni su joj i boja i miris, jer je žućkasta, neprijatnog mirisa, toplija je nego što bi trebalo, ima povećanu koncentraciju amonijaka i prisustvo organskih materija zbog čega se hloriše.
Jedino rešenje za dobijanje zdrave vode za piće jeste izgradnja postrojenja za preradu i o tome se intenzivno priča najmanje 30 godina. To je bila najvažnija tema pred svake izbore i obećanje svake vlasti. Međutim, čini se da sadašnja ima nameru da reši problem, pa gradonačelnik Pavle Markov kaže da „nije pitanje hoće li Kikinda dobiti fabriku vode, već je samo pitanje kada će to biti“.
[wonderplugin_slider id=26]
Loše i u Adi
Voda lošeg kvaliteta je i u potiskoj opštini Ada. Zbog povećane količine arsena, boje i oksidabilnosti, u maju prošle godine je zabranjena za piće, a građanima je preporučeno da je koriste samo za higijensko-sanitarne potrebe. Nakon toga je lokalna samouprava u centru Ade i naselju Mol izgradila javne česme sa prečistačima voda tako da je voda pogodna za piće.
Српски језик 
Slovenčina 
