Na suđenju Milanu Pajčinu (52) iz Obrovca, s boravištem u Novom Sadu, i Milovanu Đuranu iz Tovariševa (72), okrivljenima za krivično delo falsifikovanja i zloupotrebe platnih kartica počinjeno pre više od decenije, juče je saslušano 11 svedoka.
Tim slučajem se bavio Osnovni sud u Bačkoj Palanci, ali je zbog reorganizacije nadležnosti, pripremno ročište u novosadskom Višem sudu održano tek pre godinu, pred većem kojem presedava sudija Rade Kalajdžija.
Dvojica okrivljenih se brane sa slobode, a trećeoptuženi u tom predmetu je u međuvremenu preminuo.
Po navodima optužnice, od 6. do 12. maja 2008. godine okrivljeni su, svesni svog dela, hteli njegovo izvršenje, neovlašćeno upotrebili tuđu „korporativnu” karticu AD Industruja mleka i mlečnih proizvoda „Imlek” iz Beograda, izdate od „Lukoil–Beopetrola”.
Trećeokrivljeni je, po navodima optužnog akta, spornu karticu nabavio od nepoznate osobe te je potom zajedno i po prethodnom dogovoru s dvojicom optuženih na benzinskim stanicma „Lukoila” u Baču, Bačkom Petrovcu, Bačkom Brestovcu, Gložanu i Ruskom Krsturu neovlašćeno upotrebio provlačenjem kroz odgovarajuće uređaje, terminale za identifikaciju.
[wonderplugin_slider id=75]
Oni su, po optužnici koju zastupa zamenica višeg javnog tužioca Aleksandra Lučić Pfajfer, preuzeli 36.430 litara goriva oznake „De-2“ koje su prodali pojedincima za 35 dinara litar, a dobijeni novac su delili. Trećeokrivljeni je uzimao sebi 50 dinara po litru goriva, a okrivljeni Milan Pajčin i Milovan Đuran su međusobno podelili po 15 dinara po litru, te tako oštetili AD „Imlek” za više od 3.100.000 dinara.
Većina svedoka, radnika s benzinskih pumpi, vozača kamiona i kupaca koji su juče saslušani, nisu mogli da se prisete detalja iz pomenutog perioda, ali su mahom načelno ostali pri izjavama koje su ranije dali u postupku.
Karakteristično je bilo poslednje jučerašnje svedočenje, Đorđa P. iz Tovariševa, koji je, po sopstvenim rečima, kupio od okrivljenih 3.000 litara dizela pet do deset odsto jeftinije od redovne cene, koji je preuzeo na benzinskoj stanici u Baču.
– Mene je obavestio o ponudi tog goriva drugookrivljeni Milovan Đuran, kog dugo poznajem – naveo je juče taj svedok. – Pajčina sada vidim drugi put u životu.
On se prisetio da ga je najviše interesovalo da li je reč o kvalitetnom gorivu koje nema veze s kriminalom.
– Pajčin mi je pričao u množini, da se radi o namirivanju dugova, da se gorivo uzima uz fiskalne račune u obližnjem Baču. Došao sam na pumpu sa sinom i oni su natočili pomenutu količinu, kakva je i bila navedena na računima koje sam dobio, možda sam platio u evrima na ruke u celosti Pajčinovom drugaru, kog je spominjao na dogovoru u kafani „Dik” drugookrivljnog, ali je sve bilo u odgovarajućim iznosima i količini po dogovoru. Kasnije sam te račune predao u Ministarstvu poljoprivrede radi subvencije.
Među okrivljenima je bilo onih koji su kupovali po 300 litara, ali i kupaca koji su plaćali više hiljada litara dizela.
Radnici benzinskih pumpi su imali različite izjave u vezi s postupcima naplate korporativnim karticima, ali su najčešće navodili da im je najvažnije bilo da provere da li su one aktivne, odnosno da imaju pokriće, ali je bilo i onih koji su postupali savesnije, naročito nakon sugestija firme posle ovog događaja.
Sudija Kalajdžija je u jednom trenutku prokomentarisao nekim svedocima da mu je zanimljivo to da se ne sećaju baš onoga što njega najviše interesuje u ovom postupku.
Nastavak suđenja zakazan je za 7. mart.
Српски језик 
Slovenčina 
