U vremenu mržnje i straha Nikolas Vinton rizikovao je svoj život da bi sačuvao živote nevinih. Oko 6.000 ljudi širom sveta danas se raduje danu samo zahvaljujući ovom hrabrom čoveku. Njegova humanost je inspiracija, ali i obaveza za sve nas.
Ne znajući za pravi razlog, pristao je da gostuje u jednoj televizijskoj emisiji britanskog BBC. Poslovni čovek zavidne karijere te 1988. godine zaista je imao čemu da poduči javnost. Mislio je da će bankarstvo, koje drži u malom prstu, biti centralna tema intervjua. Međutim, voditeljka je učinila nešto što ga je dirnulo do suza. Iznenada je pitala ima li u publici nekog ko Nikolasu Vintonu duguje život. Kad su svi prisutni ustali, postalo mu je jasno o čemu se radi: njegova „porodica“ je konačno dobila priliku da mu oda počast.
Deci podario život i slobodu
Ovaj skromni čovek nikada nije voleo da govori o tome da je on taj ko je uspeo da im podari novi život. Vinton je, kada ga niko na opasan poduhvat nije obavezao i uprkos nemačkoj odlučnosti da uništi svakog ko u srcu nosi Davidovu zvezdu ili pomaže Jevrejima, tokom 1939, u osam misija evakuacije, uspeo da iz Praga pošalje vozovima kroz četiri države 669 nevinih mališana u hraniteljske porodice u Velikoj Britaniji. Spasao ih je koncentracionih logora i sigurne smrti, neki su i danas živi, a njihovih naslednika, rasutih po celom svetu, ima blizu šest hiljada.
[rev_slider alias=“lela_koz_salon-„][/rev_slider]
Kako čestitost i hrabrost u najvećem broju slučajeva podrazumevaju i skromnost, Vinton nikada nije govorio o svojim zaslugama. Smatrao je da nema čime da se diči jer skoro sva deca su ostala bez roditelja, što je posle Drugog svetskog rata podrobno istražio, ali i da su tokom samog rata za decu iz Češke, u još opasnijim uslovima, više učinili drugi humanisti. I verovatno bi tajnu odneo u grob da njegova žena Greta 1988. nije na tavanu slučajno pronašla beleške sa spiskom i fotografijama svih mališana kojima je pomogao. Poštujući suprugovu želju da ne govori javno, želela je ipak da sazna šta se dogodilo s decom koja su dospela u Britaniju. Poslala je pisma na adrese porodica u koje su bila smeštena. Vrlo brzo se veliki broj ljudi javio da izrazi zahvalnost čoveku čije ime do tada nisu znali, a dugovali su mu sve: život i slobodu. Vintonova lista je brzo dospela u javnost, istoričarka Holokausta Elizabeta Maksvel o neverovatnom poduhvatu je obavestila medije, državnike.
Više nego dirljiv susret u studiju BBC samo je mali odraz onoga što je ovaj predivni čovek učinio, ne samo za decu koju je spasao od sigurne smrti već i za hiljade drugih. A nije morao. Pred mladim agentom londonske berze i stručnjakom za nekretnine 1938. bili su sasvim drugi planovi. Radio je u Hamburgu, Berlinu, Parizu, živeo u Londonu, provodio se, već je sebe video na skijanju u Švajcarskoj. Činilo se da je nacistička Nemačka daleko.
Nije se dvoumio
Ali kada je primio pismo prijatelja Majkla Blejka iz Britanskog komiteta za pomoć izbeglicama iz Čehoslovačke, nije se dvoumio – uputio se u Prag. Uverio se kako žive jevrejska deca pod terorom nacističkog protektorata i odmah započeo borbu na dva fronta: sve je činio da ubedi ondašnje vlasti da dozvole emigraciju dece, uz potpis roditelja, a Nemce da izdaju dozvole za tranzit vozova, trasom dugom 1.200 km preko Nemačke i Holandije. Kad je trebalo, falsifikovao je i papire. Zahtevan zadatak je bio i da im obezbedi smeštaj, malo ko je u tadašnjoj Evropi bio spreman da u svoju kuću primi jevrejsku decu. Britanci su osvetlali obraz; on je morao da obezbedi dokumenta i 50 funti za svako dete u slučaju da budu vraćena u domovinu. Podatke o deci i njihovim porodicama ovaj časni i hrabri čovek beležio je u nadi da će ih jednog dana spojiti, ali njegove najgore slutnje su se obistinile. Pakao rata to nije dozvolio. Uspeo je da spase 669 dece, ceo život je patio što njih 250 koji su bili predviđeni da napuste Prag septembra 1939. nije transportovano jer je počela svetska tragedija. Hitler je napao Poljsku.
Dobro uvek ostavi trag
– Samo neku od te dece sam video na stanici u Liverpulu. Hvala vam što ste tu – rekao je Vinton za BBC. Preživeli i njihovi naslednici za svog drugog oca, koji je mirno umro u snu 1. jula 2015. u 106. godini, imaju samo reči ogromne zahvalnosti. Postoje ulice i škole nazvane po njemu, spomenici, po njemu je imenovana i planeta koju su otkrili češki astronomi. Njegova neverovatna humana priča i danas inspiriše i podstiče mnoge da, na sve užarenijoj planeti, postupe na isti način. Dobro je što doprinos pojedinca u borbi za veće dobro uvek ostavlja trag.
[rev_slider alias=“prvi_test_slajder“][/rev_slider]
Najhrabriji su najskromniji
„Imao sam jasniju sliku od drugih, svakako jasniju nego evropski političari, o tome šta se događa u Nemačkoj. Sarađivao sam sa izbeglicama u to vreme, bili su svesni da su životi ljudi u opasnosti. Hvala ljudima iz Velike Britanije koji su prihvatili decu, Česima koji su rizikovali život da ih bezbedno izbave. Ja sam samo imao sreće da budem na pravom mestu u pravo vreme.“
U znak sećanja
Deca koju je od nacističkih koncentracionih logora spasao ser Nikolas Vinton otkrila su maja 2017. spomenik na glavnoj železničkoj stanici u Pragu. Znak sećanja na njihove roditelje, od kojih je većina stradala tokom Holokausta, spomenik „Zbogom“ je replika vrata na vozu iz 1939, sa dečjim rukama s jedne i roditeljskim s druge strane. Sto ih je i danas živo, imaju brojne naslednike.
Konačno skinuta prašina zaborava
U zamku Hradčani u Pragu Vinton je oktobra 2014. dobio od predsednika Češke Miloša Zemana najveće državno odlikovanje – Orden reda belog lava. – Stidim se što orden kasno stiže, ali bolje ikad nego nikad. Uručiću još mnoga odlikovanja, nijedno me neće ispuniti takvom poniznošću kao ovo – rekao je Vintonu predsednik Češke. Prethodno je primio plemićku titulu od britanske kraljice Elizabete.
Pogledaj: Naučnici pronašli najčistiji vazduh na svetu
Српски језик 
Slovenčina 
