Novi zakon o saobraćaju, regulisaće i vožnju električnih trotineta

Počela je izrada novog Zakona o bezbednosti saobraćaja koji će, između ostalog, regulisati i vožnju električnih trotineta pošto ih sve više ima na našim ulicama, a pojedini mogu da razviju brzinu i do 40 kilometara na sat, rečeno je Tanjugu u Agenciji za bezbednost saobraćaja.

„Živimo u vremenu kada tehnološka dostignuća brzo stižu jedna drugu i masovnost električnih trotineta iznenadila je građane i zakonodavstvo ne samo kod nas, već i širom Evrope i sveta“, rekla je direktorka Agencije Jasmina Milošević.

Tako u Francuskoj, dodaje, već drugi put menjaju zakonsku regulativu zbog masovnosti električnih trotineta i zato što ih sve više ima na trotoarima.

Kada je reč o u Srbiji, Milošević navodi da je radna grupa već angažovana na izradi novog Zakonu o bezbednosti u saobraćaju i očekuje se da će sledeće godine početi i njegova primena.

Milošević ističe da se električni trotineti razlikuju i po tome što neki mogu da razviju brzinu do 15 kilometara na sat, a neki i do 40 km na sat. Ovaj zakon ne obuhvata električne bicikle. Možete voziti električni bicikl na stazama za bicikle, što ih čini znatno bezbednijim prevoznim sredstvom od skutera ili motora ili eletkričnog trotineta.

„Moja preporuka, na osnovu razgovora i sa MUP-om, jeste da dok se zakonski ne regulišu električni trotineti, da se oni kreću trotoarom, ali ne brzinom većom od brzine hoda, a to je otprilike šest kilometara na sat. To je jedini način da ne ugroze pešake“, naglasila je ona.

Prema njenim rečima, Agencija za sada zastupa stav da naredne godine, kada stupi zakon na snagu, da električni trotineti budu svrstani u takvu kategoriju da im se omogući da idu trotoarom ako se kreću do šest km na sat odnosno ako se radi o bržim trotinetima da idu biciklističkim stazama.

U pojedinim evropskim zemljama električnim trotinetima je dozvoljeno da se kreću trotoarom, dok je u malom broju zemalja dozvoljeno da se kreću javnim saobraćajem i to isključivo za trotinete koji razvijaju veće brzine.

U Francuskoj će, na primer, do kraja godine biti zabranjeno kretanje trotoarom i trotineti će se kretati biciklističkim stazama ili će učestvovati u javnom saobraćaju. Dozvoljena brzina kretanja po biciklističkoj stazi biće 25 km na sat, a na kolovozu 45 km na sat.

Prema podacima Agencije, u Holandiji su za električne trotinete propisane registarske tablice, a uslov za upravljanje je starost vozača od najmanje 16 godina, vozačka dozvola i obavezno nošenje kacige za one koji mogu da razviju brzinu već od 25 km na sat.

Na primer, u Belgiji i Sloveniji je dozvoljeno kretanje električnih trotineta trotoarom. U Sloveniji je kazna, ako su u javnom saobraćaju, čak 500 evra, rekla je Milošević Tanjugu. U Belgiji električni trotineti će prema novom zakonu moći da se kreću 25 umesto 18 km na sat po biciklističkoj stazi, a na trotoaru šest km na sat. Ako nema trotoara moći će da se kreću desnom stranom puta bliže trotoaru.

U Austriji električni trotineti koriste površine koje koriste i bicikli i električni bicikli, a korišćenje trotoara biće zabranjena.

U Španiji upotreba električnih trotineta nije bila zakonom posebno definisana i sada se radi na izmeni zakona, a ako dođe do saobraćajne nezgode oni se izjednačavaju sa biciklima.

U Nemačkoj je predviđena maksimalna brzina malih električnih vozila do 20 km na sat, vožnja biciklističkom stazom ili putem gde nema biciklističke staze, dok korišćenje trotoara nije dozvoljeno.

Milošević upozorava da je pred nama letnja sezona ili tzv. sezona tranzitnih putnika i da od svih saobraćajnih nezgoda u toku godine gotovo 40 odsto se dogodi upravo u letnjim mesecima.

Ove godine zaključno sa 12. junom, u odnosu na isti datum prošle godine, u Srbiji je bilo za 300 manje saobraćajnih nezgoda, 11 odsto manje poginulih i gotovo 1.000 ljudi je manje povređeno.

„Važno je da beležimo smanjenje stradanja mladih od gotovo 31 odsto koji spadaju u veoma ranjivu kategoriju učesnika u saobraćaju, a imali smo i manji broj stradanja dece za 50 odsto“, kaže Milošević.

Milošević je napomenula da najmlađi najčešće stradaju u svojstvu putnika u vozilu i pohvalila roditelje koji su počeli da koriste sve zaštitne sisteme u vozilima.

„Ne samo da sve više poseduju dečije sedište već ga i pravilno koriste“, dodala je ona.

Upozorila je da je najčešći uzrok nezgoda u letnjim mesecima umor vozača i najavila da će Agencija već sledeće nedelje započeti kampanju „Vozi odmoran“ u saradnji sa MUP-om Srbije.