KNIN: U zaseoku Grubori, sela Plavno, nadomak Knina, danas će biti održana komemoracija srpskim žrtvama, civilima koji su ubijeni u tom mestu, 25. avgusta 1995. godine tokom operacije „Oluja obruč”.
Obeležavanju dve i po decenije od tog zločina prisustvovaće i predsednik Hrvatske Zoran Milanović i ministar branitelja Tomislav Medved.
Prisustvo ministra branitelja u Gruborima deo je ranijeg dogovora, prema kojem je na obeležavanju operacije „Oluja”, početkom meseca, u Kninu učestvovao predstavnik hrvatskih Srba, potpredsednik hrvatske vlade Boris Milošević.
Specijalni izaslanik predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih sa Hrvatskom Veran Matić, uoči komemoracije, u autorskom tekstu na portalu Javni Servis, najavio je da će joj prisustvovati i grupa bivših meštana Grubora, koji sada žive u Leštanima, sa kojima će se razgovarati o održivom povratku u potpuno napušteno selo, što je, kako je kazao, dokaz da se neće sve završiti na izjavama i govorima na komemoraciji.
Izrazio je i uverenje da to što će, osim Milanovića i Medveda, komemoraciji u zaseoku Grubori prisustvovati i ministarka regionalnog razvoja, kao i direktor Centralnog državnog ureda za stambeno zbrinjavanje, znači i rešenost da se izgradi put i obnove kuće onih koji su izbegli pre 25 godina, a žele da se vrate i da će se pronaći način da njihov povratak bude održiv, prenosi Tanjuk.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je početkom meseca da je odlazak Miloševića u Knin suviše važno pitanje, koje je trebalo doneti zajednički i sa Srbijom i sa Republikom Srpskom, a da je njegov stav da je „Oluja” bila najveće etničko čišćenje i da mu ne pada na pamet da učestvuje u proslavljanju i legitimisanju te operacije.
Politički predstavnici Srba iz Hrvatske su, kazao je, tu odluku suštinski doneli sami. Pojedini analitičari u Srbiji smatraju da je hrvatski državni vrh, time što su se „svi uhvatili” za komemoraciju u Gruborima i Plavnom, želi da naglasi da su zločini nad Srbima izolovani incidenti, a ne sistematsko uništavanje celog naroda, te da komemoracija za šest mrtvih znači da se svi zločini „Oluje” svode na šest staraca, a ne stotine hiljada ljudi koji su progonjeni i na hiljade stradalih.
S druge strane premijer Andrej Plenković rekao je početkom meseca da se prisustvom Medveda na obeležavanju zločina počinjenog u Gruborima nakon „Oluje” šalje snažna poruka vlade o tome da se moraju poštovati sve žrtve i dostojno obeležiti ta mesta.
Sam Medved rekao je ranije da mu nije bilo teško da donese odluku o odlasku u Grubore, gde su pojedinci iz hrvatskih jedinica, kako je naveo, počinili ratni zločin.
Srpske civile u zaseoku Grubori ubili su pripadnici antiterorističke jedinice „Lučko” u sastavu Specijalne policije Hrvatske tokom akcije „Oluja obruč”, odnosno nakon operacije „Oluja”, 25. avgusta 1995. godine.
[rev_slider alias=“belotehna-nova“][/rev_slider]
Ubijeno je šest srpskih civila, a sve kuće u Gruborima su zapaljene.
Tada su ubijeni Marija Grubor (90), Miloš Grubor (80), Jovo Grubor (65), Milica Grubor (51) i Đuro Karanović (41).
Županijsko državno tužilaštvo u Zagrebu krajem 2010. godine podiglo je optužnicu protiv trojice bivših pripadnika hrvatske Specijalne policije zbog ratnog zločina u Gruborima.
Optuženi Franjo Drlje, koji je bio komandir grupe, , Božidar Krajina i Igor Beneti su 25. avgusta 1995. godine u Plavljanskoj dolini, tokom akcije pretraživanja terena nazvanoj „Oluja obruč”, ušli u zaseok Grubori, ubili šest preostalih srpskih civila i zapalili sve kuće.
Ipak, 2014. godine Županijski sud u Zagrebu doneo je oslobađajuću presudu, jer je zaključio kako nema dokaza da su Drljo i Krajina počinili zločin koji im se stavlja na teret.
Vrhovni sud Hrvatske 2016. godine, nakon žalbe Tužilaštva, ukinuo je presudu i vratio predmet na ponovljeno suđenje, ali je ono 2016. godine ponovo završeno oslobađajućom presudom.
Tu presudu hrvatski Vrhovni sud je potvrdio 2019. godine.
Komemoracija će početi u selu Plavnom, pored krsta postavljenog za žrtve celog sela, a nastaviće se u njegovom zaseoku Grubori, kod krsta postavljenog za tamošnje žrtve.
Komemoraciju organizuje Srpsko nacionalno veće u Hrvatskoj.
Српски језик 
Slovenčina 
