Od koga će beba naslediti boju očiju?


Najčešće su u pravu oni koji tvrde da će beba imati plave oči. Da, većina dece prvi put na svet pogleda upravo nebeskoplavim okicama, a individualnu boju oči poprime nešto kasnije. Oftalmolozi to tumače malom količinom pigmenta u dužici, a organizam ga postepeno proizvodi pod uticajem sunčeve svetlosti. Bez dovoljne količine ovog pigmenta oči izgledaju plavo-sive. To je karakteristično za većinu dece svetle kože.

Zora Šarac je diplomirani optometrista i u blogu „Da me bolje vidiš“ možete pronaći stručne tekstove za zdravlje vaših očiju.

Mališani azijske i tamnopute rase obično se rađaju sa smeđim očima koje ostaju takve, menja se samo nijansa prvobitne boje. Za razliku od njih, deca sa svetlim očima mogu da promene nijanse dužice nekoliko puta pre nego što se formira konačna boja. To se nekad dešava i kod dece koja su plavooka do kraja života.

Priroda nekad i deci svetle kože podari smeđe oči. Ali, čak i kod crnookih mališana prvobitna boja može značajno da posvetli.

Vreme stabilizacije

Vreme (uzrast) stabilizacije boje dužice kod dece je individualna. Kod nekih beba se stalna boja očiju formira već u uzrastu 2–3 meseca, a druge dobijaju trajnu nijansu tokom nekoliko godina, iznenađujući roditelje takvim metamorfozama.

Ustaljeno je mišljenje da boja bebinih očiju direktno zavisi od dojenja, da će se konačno formirati tek kada mališan pređe na čvrstu hranu. Dečji lekari smatraju da je to jednostavno čista vremenska podudarnost.

Većina stručnjaka smatra da se pigmentacija dužice definitivno formira u uzrastu od tri godine i posle toga se više ne menja.

[wonderplugin_slider id=14]

 

Boja očiju kod dece

Ukoliko oba roditelja imaju plave oči, dete će u 99% slučajeva imati iste oči, a samo 1% je šansa da ima zelene. Nemoguće je, prema genetskim pravilima, da dete plavookih roditelja ima smeđe oči.

Ukoliko pak jedan roditelj ima plave, a drugi zelene oči, dete ima podjednake šanse da ima i zelene i plave oči, dok smeđe ne može imati.

Kada su u pitanju zelenooki roditelji, dete može imati zelene oči (75%), dok su šanse za plavim očima 25%, a za smeđim ne postoje šanse.

Ukoliko jedan roditelj ima plave, a drugi smeđe oči, dete može da ima smeđe ili plave oči, dok su šanse za zelenim gotovo nemoguće.

Ukoliko je kod roditelja prisutna mešavina smeđih i zelenih očiju, dete ima 12% šanse da ima plave oči, 7%  šanse zelene i 50% šanse smeđe oči.

Oba smeđooka roditelja mogu da dobiju dete sa svim bojama očima i to u procentima: plave 19%, zelene 7% i smeđe 74%.

Dete čija oba roditelja imaju svetloplave oči neće imati oči tamnije od roditeljskih

Svetle oči osetljivije na svetlost

Dužica (iris) po svom obliku predstavlja pljosnati prsten sa otvorom u centru – zenicom.

Boja dužice oko zenice zavisi od pigmenta melanina i prirode odražavanja svetlosti. Količina pigmenta određuje zasićenost boje oka – što je više melanina oči su tamnije. Količina melanina određuje individualnu osetljivost oka na svetlo. Zahvaljujući zaštitnom pigmentu svetlost dopire u unutrašnjost očne jabučice samo kroz zenicu.

[wonderplugin_slider id=14]

 

Prema rezultatima naučnih ispitivanja rožnjača plavookih ljudi je dva puta osetljivija od rožnjače smeđookih i čak četiri puta od rožnjače ljudi sa crnim očima.

Plava, siva i svetlozelena boja očiju češće se sreću kod stanovnika severnih krajeva, smeđa u regionima sa umerenom klimom, a crna kod stanovništva oko Ekvatora. Ali i ovde je mudra priroda napravila izuzetke: Eskimi, na primer, imaju tamne oči, zato što tako lakše primaju jarke odbleske na ledenoj i snežnoj površinu.

Nekad u prirodi dođe i do “kvara” – dešava se da dužica uopšte nema materiju koja daje boju. U takvim slučajevima dužica je crvena (kod albina), oči nisu zaštićene od svetla i zato svetlost toliko smeta albino-ljudima. Prema statističkim podacima, ova anomalija veoma je retka: jedan slučaj na dvadeset hiljada ljudi (uključujući i crnu rasu). Međutim, albino gen sreće se približno kod svakog sedamdesetog čoveka.

Smeđooki izdržljiviji

Još od davnih vremena ljudi pridaju boji očiju veliki značaj ocenjujući njen uticaj na okolinu. Novije teorije, potkrepljene psihološkim istraživanjima, povezuju boju očiju s crtama karaktera. Tako su sivooki ljudi skloni odlučnosti i usmereni su ka cilju; smeđooki se odlikuju izdržljivošću i umećem da nađu izlaz iz kriznih situacija; zelenooki su stabilni i trpeljivi; plavooki su komunikativni ljudi, stvaralačke prirode.

Ali, ako se odbaci nauka i jednostavno se zagledamo u oči mališana, nije ni važno koje su boje. Važno je da blistaju od sreće!

VAŠA

Ostavi odgovor

Molimo vas unesite komentar
Unesite vaše ime ovde