Projekat pokretanja skrining programa za rak pluća je u završnoj fazi pripreme i biće implementiran u budžet Vojvodine za narednu godinu.
Ceo projekat će trajati tokom devet meseci iduće godine, a nosilac će biti Institut za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici. U početku će biti obuhvaćena tri administrativna okruga, ali se još uvek ne zna koja.
Pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković izjavio je za Dnevnik da su za opšte bolnice već nabavljeni CT aparati, a u postupku javne nabavke tražili su da aparati imaju mogućnost niskodoznog zračenja. To znači da sada sve opšte bolnice u Vojvodini, kao i tercijarni centri, imaju najsavremenije CT aparate, na kojima mogu da se urade ovi pregledi i koji podržavaju opciju izlaganja malim dozama zračenja.
[wonderplugin_slider id=184]
– Hoćemo da započnemo nešto što niko do sada nije uradio, da se skrining uradi na najbezbedniji i zdravstveno najprihvatljiviji način. Biće obuhvaćeni građani Vojvodine koji su u grupi visokorizičnih pacijenata, a to su pre svega pušači i bivši pušači, ljudi s porodičnom istorijom ranog karcinoma, oni koji su profesionalno izloženi kancerogenim materijama, kao i oni koji imaju hronična plućna oboljenja – naveo je Gojković.
Kako piše Dnevnik, pacijente koji će biti obuhvaćeni skriningom delegiraće izabrani lekari.
Pokrajinski sekretar podseća na to da je letos započeo projkat „Prva mamografija“ za skrining na rak dojke, a da će naredne godine biti nabavljen još jedan pokretni mamograf, što sve ocenjuje kao podsticaj za uvođenje skrininga na rak pluća.
– CT snimanje traje desetak sekundi, a pacijenti kod kojih nalaz nešto otkrije, biće pozivani u Institut za plućne bolesti, koji je najreferentnija ustanova na teritoriji celog regiona, jer u okviru rada imaju ono što nema nijedna druga ustanova: kompletnu dijagnostiku, lečenje, hirurgiju, hemioterapiju i zračenje – ističe profesor Gojković.
On dodaje da je prema novom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti Pokrajina preuzela nadležnosti nad domovima zdravlja, pa će u skladu sa njihovim kapacitetima odlučiti koji okrug će ući u projekat, jer on zahteva visoku koordinaciju i posvećenost celog zdravstvenog sistema.
– Svi zajedno moramo da unapredimo prevenciju i svim kapacitetima da se borimo protiv pušenja. Na žalost, prema nekim statistikama, u Srbiji je 37 odsto pušača, među studentima 50 odsto su pušači, a puši i svaki sedmi osnovac. Više od 50 odsto mladih je pasivno izloženo duvanskom dimu. Pušači koji dnevno puše jednu paklicu cigareta, imaju 25 puta veći rizik da dobiju rak pluća – upozorio je Gojković.
Prof. dr Goran Stojanović sa Instituta za plućne bolesti Vojvodine podseća da su šansu za uspešno izlečenje od raka pluća decenijama imali samo pacijenti kojima se bolest otkrije u ranoj fazi i koji su operisani. U poslednjih 10 godina situacija se drastično promenila pojavom ciljane i imunološke terapije pa primena savremenih lekova u najvećem broju slučajeva dovodi do potpunog ili delimičnog povlačenja tumora.
– Za sada se savremenim terapijama pacijenti leče samo kroz donacije, kliničke studije ili posebno odobrenje RFZO za pojedinačne pacijente. Međutim, sistemskog pomaka i dalje nema, jer najveći broj pacijenata nema mogućnost da se leči savremenim terapijama o trošku RFZO – kaže Stojanović za Dnevnik.
[wonderplugin_slider id=173]
Među obolelima od karcinom pluća čak 90% bivših i aktivnih pušača
Karcinom pluća je vodeći uzrok smrti u svetu među malignim oboljenjima, a u poslednjih sto godina od retke bolesti, evoluirao je u globalni problem. U Vojvodini je prošle godine registrovano 1.338 slučajeva novoobolelih od raka pluća.
Svakoga minuta tri čoveka u svetu umru od ovog karcinoma. U Srbiji godišnje 4.600 ljudi umre od raka pluća. Ovaj tip tumora je najzastupljeniji i vodeći tip raka kod muškaraca i čini trećinu ukupnog broja obolelih od malignih bolesti, a kod žena je na drugom mestu, iza raka dojke.
Pretpostavka je da će u Srbiji od raka pluća oboleti svaki dvanaesti muškarac i svaka osamnaesta žena, a bolest se najčešće otkriva kod ljudi nakon 55. godine.
Istraživanja su pokazala da je u Vojvodini u poslednjih 20 godina zabeležen značajan porast oboljevanja, te je u 2015. učestalost oboljevanja dostigla 120 muškaraca na 100.000 stanovnika i 38 žena na isti broj stanovnika.
Podaci pokazuju da je među obolelima svega devet odsto nepušača, odnosno 91 odsto obolelih su aktivni ili bivši pušači.
Ova bolest se kasno otkriva, a zbog toga je petogodišnje preživljavanje kod pacijenata gde je tumor otkriven u kasnom stadijumu tek oko 10 odsto. Ukoliko se tumorska promena otkrije na vreme, u ranom stadijumu, petogodišnje preživljavanje je i do 82 odsto.
Српски језик 
Slovenčina 
