Nastavnika praktične nastave u bačkopalanačkoj Tehničkoj školi „9. maj“, Slobodana Zorića, prošle srede (08.05.), pod školskim krovom, fizički je napao i teško povredio maloletni M. B., inače bivši đak te škole. Zorić ne pristaje da se slika, jedva i govori.
– U petak po podne izašao sam iz bolnice, i evo me sada kod kuće. Ne znam šta da kažem i mislim o ovome što se desilo na radnom mestu. U oktobru bi trebalo da odem u penziju, i ne verujem da ću se do tada vraćati u učionicu. Fizičke rane će proći, ali šta je sa onima na duši?
– Dok sam se penjao na drugi sprat prema kabinetu, bilo je oko pola dva, na podestu pre sprata, ispred mene su pale male makazice za nokte – prepričava nam nastavnik Zorić šta se dešavalo pre nego što je napadnut.
– Bili su tu đaci drugog razreda, ali tog učenika nisam odmah primetio među njima. Čekali su da otključam učionicu. Podigao sam makazice, i ušli smo. Na moje pitanje ko je bacio makazice, nisam dobio odgovor, svi su ćutali, ostavio sam ih u fioku.
U rancu verovatno bila kocka behatona
– Dok sam još bio u bolničkoj postelji, majka tog učenika je zvala moju porodicu – navodi nastavnik Zorić.
– Razgovarala je sa mojom suprugom, pitala je kako sam posle svega i kako teče oporavak. To mi je po izlasku iz bolnice prenela supruga. Otkako sam izašao iz bolnice, nije se javljala. Čas je, prema Zorićevim rečima, počeo uobičajeno, upisao je ko je odsutan i počeo predavanje, kada se u učionici začulo mjaukanje. Nastavnik je prekinuo sa lekcijom i upitao ko to radi, ali je i ovo njegovo pitanje ostalo bez odgovora. Tada su u njegovom pravcu, prema katedri, poleteli smotuljci papira.
– Prekinuo sam čas, rekavši im da izađu iz učionice, i da ću obavestiti njihovog razrednog starešinu, ali me nisu poslušali – kazuje Zorić. – U dnu učionice sam tada uočio bivšeg đaka, čučao je u zadnjoj klupi. Podigao sam njegovu torbu, koja je bila poprilično teška, otvorio sam vrata da izađe, i tada je krenuo prema meni kao da želi da se koška, uzeo je torbu. Ispružio sam ruku, govoreći mu „nemoj tako“. U desnoj ruci držao je svoju torbu. Sada mislim da je u njoj bila kocka behatona sa obližnjeg gradilišta, i da je zbog toga bila teška. Udario me je njome, ja sam se onesvestio.
Dok je nastavnik tako bespomoćno ležao na podu, kako je kasnije čuo šta su đaci ispričali, bivši učenik ga je šutirao nogama. Kada se osvestio, bio je sav krvav.
Škola nemoćna
Da ne bi bio izbačen M. B. se iz TŠ „9. maj“ ispisao i prebacio u SSŠ „Dr Radivoj Uvalić“. U školi „Dr Radivoj Uvalić“, prema rečima direktora Tomislava Đuretića, kako sada stvari stoje, ne mogu gotovo ništa da učine, jer se nemili događaj odigrao pod krovom druge obrazovne ustanove, čiji je M. B. bivši đak.- Sve što je u našoj moći, mi ćemo uraditi – kaže Đuretić.
– Nismo sigurni da li i šta možemo da preduzmemo protiv ovog đaka. U kontaktu smo sa resornim pokrajinskim sekretarijatom, prosvetnim inspekcijama i Školskom upravom, da vidimo šta ćemo i kako ćemo. Sigurno je da ćemo postupiti u skladu sa zakonskim propisima.
Sin šampion, otac pretučen
– Ne znam šta da kažem – govori naš sagovornik. – Rođen sam u školi, otac mi je bio prosvetni radnik, ceo život sam proveo u školi, i sada, pred kraj radnog veka, da mi se ovako nešto dogodi. Od deteta. U toj školi sam proveo 26 godina, i sa svim kolegama sam u dobrim odnosima.
Trudio se nastavnik, inače otac našeg proslavljenog reprezentativca u kajaku Milenka Zorića, osvajača svetskog zlata i srebrne medalje na Olimpijskim igrama u Riju, da i sa đacima gradi korektne odnose.
– I sam sam roditelj, imam dvoje odrasle dece i petoro unučadi, nastojao sam da moju decu izvedem na pravi put, uprkos izbeglištvu i svim nedaćama – kaže Zorić.
Српски језик 
Slovenčina 
