Opšte preporuke za sunčanje

Onovna preporuka je izbegavati nastanak opekotina od sunčevog zračenja i primenjivati mere zaštite od UV zračenja

1. Izbegavati nepotrebno izlaganje kože sunčevim zracima od 10 do 17 časova u letnjem periodu, od juna do oktobra (i tokom oblačnih dana). Poseban oprez je potreban tokom boravka u blizini vodenih površina, na pesku, i zimi na snegu, jer se UV zraci odbijaju od njih i intenziviraju, što pojačava štetan efekat,

2. Savetuje se proveravanje intenziteta zračenja (UV indeks) u sredstvima javnog informisanja ili veb aplikacijama pre boravka na otvorenom, u sunčanim periodima godine,

3. Nositi zaštitnu odeću i šešir, kao i naočare za sunce koje ne propuštaju UV zračenje,

4. Nanositi preparate za zaštitu od sunca s visokim faktorom zaštite (SPF 50+) koji štite i od UVA i UVB spektra (UVA oznaka), 30 minuta pre izlaganja suncu i na svaka dva sata tokom boravka napolju,

5. Samopregled kože je neophodan jednom mesečno,

6. Pregled kože partnera i članova porodice jednom mesečno,

7. Potpuna zabrana solarijuma!

8. Odlazak kod dermatologa jednom godišnje je neophodan kod osoba sa srednjim i visokim rizikom od nastanka karcinoma kože

9. Neophodna je nadoknada vitamina D putem hrane i suplemenata, kod osoba kojima je savetovana rigorozna zaštita od sunca.

Preparati za zaštitu od sunčevog zračenja su dodatak, a ne zamena fizičkim metodama UV zaštite. Neophodno je njihovo korišćenje za izložene delove tela, a nanose se na svaka dva sata.

Neophodna je zabrana upotrebe solarijuma kod maloletnika i osoba s povećanim rizikom od nastanka melanoma, a kod starijih od 18 godina je neophodan potpisani pristanak u kome su date sve relevantne informacije o rizicima upotrebe solarijuma.

[wonderplugin_slider id=136]

Preporuke za zaštitu od UV zračenja i pregled dermatologa u dečjem dobu

Deca su osetljivija na štetne efekte sunčevog zračenja (direktne ili indirektne), zbog različite strukture kože i procesa melanogeneze u tom uzrastu, posebno pre druge godine života. Zbog toga su veoma značajni poseban pristup i preporuke za zaštitu od UV zračenja u dečjem dobu. Neophodna je intenzivnija zaštita dece u školama i predškolskim ustanovama, kroz edukaciju i dece i nastavnog osoblja, prenošenje ključnih poruka za zaštitu od sunca u periodu puberteta i adolescencije, kao i potpuna zabrana korišćenja solarijuma kod dece, posebno starije od 10 godina.

Preporuke za zaštitu dece od sunca slične su onima za odrasle:

– izbegavanje najjačeg sunca i boravak u hladu na otvorenom tokom sredine dana (10-17 časova), nošenje zaštitne odeće, kapa i zaštitnih naočara s deklarisanom UV zaštitom u tom periodu.

Poseban oprez potreban je kod dece svelikim brojem mladeža, pegama ili pozitivnom porodičnom anamnezom za melanom. Neophodno je koristiti kreme sa zaštitnim faktorom protiv sunca (engl.sun protection factor, SPF≥30) na kojima mora da bude naznačeno da obezbeđuju i zaštitu od UV zraka, da su vodotporne, i da ne sadrže supstance oksibenzon i oktokrilen, posebno za decu s atopijskom konstitucijom.

Za zaštitu dece mlađe od šest meseci savet je da se izbegava sunce, da se koristi zaštitna odeća od lakih, ali gusto tkanih materijala, nanošenje antisolarnih kremova samo kada je to neophodno, i to isključivo na zone koje nisu zaštićene odećom ili kapom.

Za produkciju neophodne količine vitamina D u koži dovoljan je kratkotrajan boravak na suncu, tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Međutim, nije preporučljivo isključivo se oslanjati na dejstvo sunčeve svetlosti kao izvora tog vitamina kod dece. Potreban je dnevni unos od 400 IU vitamina D3, putem hrane i/ili dodataka ishrani u prvoj godini života, posebno kod beba dok su na prirodnoj ishrani (dojenje), ali i kod starije dece i adolescenata, ukoliko je njihov dnevni unos manji od navedene količine.

[wonderplugin_slider id=75]