Objavljen je FAO izveštaj koji donosi pregled cena osnovnih prehrambenih proizvoda, ali i predviđanje za proizvodnju, potrošnju, zalihe i trgovinu žitaricama – piše Agroklub.
Cene hrane u junu su bile stabilne, zaključak je redovnog mesečnog izveštaja Agencije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Naime, pad cena žitarica je neutralizovao poskupljenje biljnih ulja, šećera i mleka.
FAO indeks cena korpe osnovnih prehrambenih proizvoda iznosio je prošlog meseca u proseku 120,6 bodova, odnosno nepromenjen u odnosu na maj. U odnosu na prošlogodišnji jun cene su bile niže za 2,1 odsto.
Najviše poskupela biljna ulja
Proteklog mesec najviše su poskupela biljna ulja, za 3,1 odsto u odnosu na maj, a zbog talasa potražnje za palminim. Dodatni podsticaj je bila i jača potražnja za sojinim i suncokretovim uljem u sektoru biogoriva u SAD-u.
Poskupeo je i šećer, za 1,9 odsto, a razlog je zabrinutost zbog nepovoljnih vremenskih prilika i monsuna koji bi se mogli odraziti na proizvodnju u Brazilu i Indiji, vodećim izvoznicima.
Porasle su i cene mleka i mlečnih proizvoda, za 1,2 odsto. To je odraz poskupljenja maslaca u uslovima pojačane globalne potražnje i sezonski uslovljene slabije ponude mleka iz zapadne Evrope i niskih zaliha u Okeaniji.
Kada je reč o mesu, cene su se zadržale na majskom nivou. Blago poskupljenje ovčetine, svinjetine i govedine neutralizovao je trend rasta za meso živine.
Jeftinije za devet odsto u odnosu na jun 2023.
Žitarice su u junu pojeftinile za tri odsto u odnosu na maj i čak devet odsto u odnosu na vrednosti iz juna 2023., zahvaljujući poboljšanim izgledima za proizvodnju.
Globalne izvozne cene svih glavnih žitarica padale su iz meseca u mesec. Na pšenicu je najviše uticao sezonski pritisak žetve na severnoj hemisferi. Blago poboljšanje proizvodne prognoze u nekim glavnim zemljama izvoznicama, uključujući Kazahstan i Ukrajinu, ali i privremena zabrana uvoza u Turskoj takođe su doprineli blažem padu cena.
Pale su i cene ječma i sirka, a vrlo blago i pirinča.
Najviše žitarica ikad
U svom odvojenom izveštaju o ponudi i potražnji na tržištima žitarica FAO je blago podigao projenu globalne proizvodnje u sezoni 2024/2025., na 2,854 milijardi tona. Ističu da procena pokazuje da bi svet u novoj sezoni trebao da proizvede najviše žitarica otkada FAO objavljuje izvještaje.
Procenjuju rekord i za potrošnju žitarica, a koja bi mogla doći do 2,856 mlrd. t.
Zalihe će verojatno na kraju nove sezone, u junu iduće godine, biti veće za 1,3 odsto nego na njenm početku i dostići 894 mil. t, izračunali su u FAO-u, blago snizivši dosadašnju procenu.
Obim međunarodne trgovine trebao bi da se sezoni 2024/2025. smanji za tri odsto, na 481,1 mil. t, navodi se u FAO proačunima.
Српски језик 
Slovenčina 