Od 1. januara više neće biti plastičnih kesa u prodavnicama, osim onih baš neophodnih za pakovanje određenih namirnica.
Trenutno u Srbiji ima oko 2.500 privrednika koji se bave proizvodnjom plastičnih proizvoda, ali mali broj njih proizvodi isključivo kese.
Od kesa još veći problem prave plastične flaše. Zato i Srbija donosi Strategiju upravljanja plastikom do 2030, po uzoru na onu iz Evropske Unije, a trebalo bi da odgovori na to kako da se plastika manje koristi i više reciklira.
[wonderplugin_slider id=173]
Otkako se plaćaju, potrošnja kesa smanjena je za 80 odsto. S istim ciljem razmatra se uvođenje kaucije i za plastične flaše i limenke. Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović kaže da je to zasigurno najbolja motivacija. Stvorile bi se navike od socijalno ugroženih kategorija, od male dece do odraslih da prikupljaju svoju plastičnu ambalažu i i da zauzvrat dobiju naknadu, navodi Radović.
„Na taj način pored toga što bi smo očistili Srbiju od plastične ambalaže, s druge strane bismo stvorili više sirovine, koju bi mogla da koristi reciklažna industrija“, dodaje Radović.
U Srbiji se oko 2.500 preduzeća bavi proizvodnjom plastičnih proizvoda. Izvoze u više od 80 zemalja, i to u vrednosti 816 miliona evra samo u toku prošle godine. I od njih se očekuje da pomognu u rešenju problema plastičnog otpada. Jer od 100.000 tona ambalažnog otpada reciklira se svega četvrtina. Najveći deo završi na deponijama i u prirodi.
Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije ukazuje na to da se mora podići primarna selekcija komunalnog otpada. „Moramo podizati kompostane, moramo raditi na smanjenju troškova koji imaju građani kada je u pitanju primarna selekcija i to može dati dobar rezultat za budućnost“, dodaje Mitrović.
Reciklaža plastike jeftinija od prerade papira
Viktor Grujić iz batočinskog preduzeća „Polipak“ naglašava da sva ambalažna plastika može da se reciklira.
Prema njegovim rečima, proces reciklaže plastike mnogo je jeftiniji, sa mnogo manje upotrebe vode i prirodnih sirovina, nego u reciklaži papira. Proizvođači se okreću novim tehnologijama. „Danas kese mogu da se rade od skroba iz bilja. Ona je napravljena iz skroba od kukuruza ili otpada od kukuruza ili čak od krompira koji više nije za hranu“, navodi Simon Franko iz kompanije BASF Slovenija.
[wonderplugin_slider id=64]
Privredna komora Srbije je danas proizvođačima plastike, hrane i pića, reciklažnim industrijama, veletrgovinama i drugima, predstavila predlog nacrta Strategije upravljanja plastikom u Republici Srbiji do 2030. godine u paketu cirkularne ekonomije. Javna rasprava trajaće do kraja septembra.
Српски језик 
Slovenčina 
