Hektar najboljeg poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini 2008. koštao je 5.000 evra, a danas je i do 120.000 evra.
Poljoprivredno zemljište je neobnovljiv resurs, a stručnjaci naglašavaju da se ono ozbiljno smanjuje kada je reč o površinama, ali i da se istovremeno sve više raubuje i da je njegov kvalitet sve više ugrožen. Takođe upozoravaju da se smanjuje i raspoloživo i korišćeno poljoprivredno zemljište, piše Euronews Srbija.
Šta je pokazao popis poljoprivrede?
Prema prvim rezultatima popisa poljoprivrede iz 2023. godine koje je objavio Republički zavod za statistiku, raspoloživo poljoprivredno zemljište iznosi 4.073.703 hektara, korišćeno poljoprivredno zemljište 3.257.100 hektara, dok je 122.257 hektara nekorišćenog poljoprivrednog zemljišta.
Agroekonomista Milan Prostran kaže za Euronews Srbija da je raspoloživo poljoprivredno zemljište za 11 godina smanjeno za 1,2 miliona hektara, odnosno 23,81 odsto.
On objašnjava da je veliki deo od tih 1,2 miliona hektara za koliko je smanjeno raspoloživo zemljište iskorišćen za infrastrukturne objekte za proteklih 11 godina, kao što su auto-putevi i građevinski objekti
Koliko je ugrožen kvalitet zemljišta?
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da Srbija kao država sa prepoznatim komparativnim prednostima u poljoprivrednoj proizvodnji svoj potencijal oblikuje na osnovu objektivnih faktora.
„Računajući na Vojvodinu, Mačvu i Pomoravlje kao i druge ravničarske i brdske krajeve, Srbija ima veliku površinu kvalitetnih oranica, ali da zemlja s vremenom gubi na plodnosti“, rekao je Stanić za Euronews Srbija.
Prostran smatra da odnos prema poljoprivrednom zemljištu u Srbiji nije domaćinski, najpre države u čijem je vlasništvu više od 700.000 hektara, a onda generalno i zbog raznih problema, visokih cena, troškova proizvodnje, manjka sistema za navodnjavanje, pada stočarstva.
„Kvalitet našeg zemljišta, koje je inače bilo jedno od najcenjenijih u ovom delu Evrope, ozbiljno je ugrožen. Mi imamo Vojvodinu koja je bila najplodnija, ali i taj humus, koji je obeležje kvaliteta zemljišta, kod nas se sa pet odsto smanjio na 2,5 odsto. Taj najkvalitetniji deo, humusni deo na zemljištu, koji je do pre 20-30 godina iznosio pet odsto, on se sada sveo na oko 2-2,5 odsto“, kaže Prostran.
Koje su kritične tačke
Prostran smatra da bi posle popisa poljoprivrede u 2023. godini trebalo da usledi izrada određenih detaljnih studija da bi se sagledalo gde su do kraja te kritične tačke kada je u pitanju uopšte poljoprivreda Srbije.
„Po meni se ništa nije drastično popravilo u odnosu na 2012. godinu. Kritične tačke su i dalje ostale kao kritične tačke, prvo od poljoprivrednog zemljišta, koje se loše koristi, raubuje, plodnost opada, pa preko ratarske, stočarske proizvodnje“, naveo je on.
Stanić navodi da je velika mana usitnjenost poljoprivrednih gazdinstava, koja imaju problem produktivnosti, ali i navodnjavanja, zaštite od nepogoda i životinjsko-biljnih bolesti.
Stanić navodi da baza za proizvodnju hrane, odnosno ratarstvo i stočarstvo, ima strateški značaj, jer svaka država nastoji da bude što više nezavisna u snabdevanju sopstvenih građana osnovnim životnim namirnicama.
On za Euronews Srbija kaže da usled ograničenosti domaćih proizvodnih kapaciteta, funkcionisanje poljoprivrede zavisi od uvoza energenata i veštačkih đubriva.
Српски језик 
Slovenčina 
