U peći, napravljenoj od zemlje i pleve, peče se domaći hleb, a na šporetu krčka potaž od koprive. Već su spremljeni humus od cvekle i sač od povrća, a za osveženje hladna voda sa cvetovima zove i listom nane. Biće ovo samo deo posluženja za goste “Nananinog salaša”, piše Storyteller.
Dolaze na “čalabrc”, da probaju jela koja domaćini Blaženka i Goran Beronja pripremaju od povrća koje gaje u svojoj bašti, sve neprskano i zdravo. Koriste još i lekovito bilje ubrano u prirodi koja okružuje salaš.
Nananin salaš nalazi se u selu Bezdan, na teritoriji Specijalnog rezervata prirode “Gornje Podunavlje”. Sagrađen je početkom prošlog veka, a ovo poljoprivredno imanje vremenom je menjalo vlasnike, da bi pre 13 godina postalo dom porodice Beronja, kada su Blaženka i Goran odlučili da se iz grada presele na selo.
“Dugo godina smo čekali stan u izgradnji i pošto smo bili iznevereni po tom pitanju, zabrinuli smo se šta će biti sa finansijama. Onda smo odlučili `ajde da kupimo salaš, njive ili bilo šta što bi nam bilo zaleđina`. Onda smo naišli na ovaj salaš i zaključili da nemamo šta da čekamo. Učinilo nam se da bi to mogao biti naš budući život” – priča Blaženka, koja je po zanimanju profesorka sociologije i potvrđuje da, kad postoji volja, nije teško naučiti kako brinuti o kozama, kokoškama i drugim životinjama ili se baviti bio baštovanstvom.
Od početka su, kaže Blaženka, imali ideju da salaš prilagode turističkim posetama. Za to je trebalo vremena, pa su prvi dnevni izleti organizovani kroz projekte i u saradnji sa lokalim udruženjima iz Bezdana. Pre dve godine dobili su status seoskog turističkog domaćinstva i za posetioce organizuju različite sadržaje uz prikaz obaveza i načina života na selu.
Organizuju razne radionice
„S obzirom na to da je Goran džez muzičar, imamo muzičku radionicu “Uhvati ritam Balkana„. Tu je i radionica izrade domaćeg testa. Sa decom koja dođu idemo da tražimo gde su koke sakrile jaja, pa od tih jaja zajedno pravimo rezance” – govori Blaženka.
Jednom mesečno ugoste turiste koji dođu na “lufteraj” da pobegnu od gradske gužve, bar nakratno odmore na salašu i prošetaju u prirodi. Gosti uvek rado pomognu kada treba nahraniti i napojiti životinje ili obaviti kakav drugi posao. Trenutno je aktuelan “čalabrc”, porodični ručak namenjen onima koji žele da probaju uštipke od bagrema, palačinke sa zovom, pohovane cvetove od tikvica ili druga zdrava, sezonska jela.
Nananin salaš je mesto gde je nastao, sad već poznati, bezdanski blu – kozji sir sa plemenitim plesnima, koji se dodaje jelima u veoma malim količinama , a daje poseban ukus i miris.
Blaženka kaže da najčešće imaju porodične posete, ali i bicikliste koji na salašu prave kratak predah na svojoj biciklističkoj ruti.
“Bar jednom nedeljno nam se najavi porodica ili par koji kaže „mi želimo da živimo isto tako, možemo li doći do vas da vidimo kako živite i da li bismo tako mogli i mi. Mi im zapravo kažemo kako jeste i šta je težina ovog života, jer ljudi često idealizuju“ – kaže sagovornica Blaženka.
Ko živi na salašu, a uz to se bavi i preduzetništvom, mora biti spreman za celodnevne obaveze. Pomoć je, kaže Blaženka, teško naći, jer radne snage nema dovoljno i to im je najveći problem. Vreme koje bi uložili u marketing, promociju i razvoj posla moraju da posvete čišćenju štala, branju sezonskog voća i povrća i drugim radovima u domaćinstvu. Iako zna da bude naporno i sa mnogo posla, kažu da su odlaskom iz grada na selo dobili mir i slobodu i zato veruju da su pre 13 godina doneli dobru odluku.
“Drago mi je da odem u grad, da posetim prijatelje, ali ipak više volim da oni dođu kod nas” – zaključuje Blaženka.
Turisti na selu traže mir i odmor
Za sve koji imaju seosko imanje, turizam može biti unosna preduzetnička delatnost. U Turističkoj organizaciji Vojvodine kažu da je broj poseta seoskim turističkim domaćinstima doživeo ekspanziju u vreme pandemije koronavirusa. Od tada se u celoj Evropi beleži porast prodaje nekretnina u ruralnim područjima.
Pre desetak godina na svom porodičnom imanju u Čeneju, pokraj Novog Sada Risto Stojić je podigao zasad dunje. Bio je to početak bavljenja agroturizmom na “Salašu farmi 47 – Miris dunja”. Udaljen je od grada, a opet dovoljno blizu, pa na salašu gosti dobiju odmor u prirodi uz degustaciju domaćih proizovda.
“Imamo živinu, imali smo i ovce, a osim soba za smeštaj, imamo i kamp. Na salašu pravimo kulen i kobasicu i to služimo našim gostima. Sada smo uveli i organizaciju različitih događaja” – kaže Risto Stojić.
Gostiju ima tokom cele godine. Mnogima je salaš tek usputna stanica, ali ima i onih koji, umorni od obaveza, dođu na duži odmor. Risto potvrđuje zvanične podatke koji kažu da najveći broj noćenja u privatnom smeštaju ostvaruju stranci.
“U kampu su sve stranci, a i oko 70% gostiju u sobama su stranci, ostalo su naši gosti, ali to su gosti koji obično dođu u Novi Sad nekim povodom. Imamo dosta stranaca koji ostaju i po više dana” – govori vlasnik ovog salaša.
S jeseni, kada dunje dozru, vreme je za pravljenje različitih proizvoda od ovog voća, soka i kitnikeza. Pecara je novi objekat na salašu, pa će od oktobra gosti moći da prisustvuju i pravljenju rakije od dunje. Ovakve sadržaje turisti traže i znaju da cene i zato, kaže Risto, ne žele da mir salaša naruše svakodnevnom restoranskom ponudom.
“Naš cilj je da gostima ponudimo mir i tišinu, zato i ne držimo restoran. Oni koji dođu na odmor kažu da čuju sami sebe” – ističe Risto Stojić.
Српски језик 
Slovenčina 