BAČKA PALANKA: Pre 16 godina, 13. aprila 2003. godine, u Bačkoj Palanci gde je proveo poslednje zemaljske dane, upokojio se u Gospodu Otac Tadej. Iako je prošlo više od 15 godina od njegove smrti, njegove mudre pouke i poučne besede i dalje su inspiracija i zvezda vodilja mnogima.
Uoči upokojenja je rekao: ”Radujte se! Tek sada sam sa vama!”
Ovo je priča o poslednjim godinama života Starca Tadeja na zemlji kod pobožnih i blagočestivih pravoslavnih hrišćana, porodice Grubor iz Bačke Palanke i njihovom potonjem stradanju i iskušenjima. Nažalost, u narodu su se pojavile mnoge neistine i netačne informacije povodom boravka Starca kod njih, pa na žalost i na račun samog oca Tadeja. Najveći protivnik ljudskog spasenja se postarao da unese pometnju među verni narod, što se moglo nažalost i pročitati na nekim internet sajtovima i pravoslavnim forumima.
Treba da se opustiš. Ne uzimaj previše na sebe brige ovoga sveta, već čuvaj mir i živi sa Bogom. Neka ide kako ide.
Poznanstvo Starca Tadeja i Slobodana i Bosiljke Grubor, i njihove dece datira iz ’90-ih godina 20. og veka. Između njih se odmah rodilo uzajamno poverenje i hrišćanska ljubav i Starac je postao njihov duhovni otac i ispovednik, a oni su počeli redovno da odlaze kod njega u manastir Vitovnicu. Svima koji su poznavali dobrog Starca, ili čitali knjige o njemu, poznato je da je otac Tadej imao još kao dete problema sa plućima i da se usled fizičkog iscrpljivanja u dugim razgovorima sa vernicima, jako zamarao, a ušavši u duboku star-ost, morao adekvatno i lečiti. Otac Tadej je dolazio kod porodice Grubor i 90-ih godina na krsnu slavu i ostajao i po nekoliko dana, a najduže 1998. godine kada je zbog bolova u nozi ostao tri i po meseca, imajući svaku vrstu nege kod njih. Posle bombardovanja 1999. godine, zdravlje mu je bilo narušeno i on prelazi kod porodice Grubor gde boravi, uz kraće boravke u pojedinim manastirima, do svog upokojenja 2003. godine.
Naše misli utiču ne samo na nas, nego na sve ono što nas okružuje. Moramo da upućujemo dobre misli. Gospod zapoveda da volimo svoje neprijatelje, ne zbog njih, nego zbog nas samih. Treba oprostiti sve od srca. Kada se oprosti sve od srca, sve je oprošteno. Mi smo (tada) saučesnici mira, tada mir čini radost i utehu svima oko nas. Svi osećaju naše misli mirne, tihe.
Otac Tadej
Do njegovog nadležnog episkopa braničevskog Ignjatija dolaze razne dezinformacije povodom toga, pa ga on posećuje u Bačkoj Palanci. Uverivši se da su glasine koje je čuo netačne, daje blagoslov da otac Tadej ostane tu da se leči i ponudio, ako bude trebalo, bilo kakvu pomoć, ali da on ostaje i dalje kanonski klirik eparhije braničevske, što je i ostao do upokojenja. Sa njegovim boravkom u Bačkoj Palanci, eparhiji bačkoj, bili su upoznati i nadležni episkop bački Irinej i episkop jegarski Porfirije, ko ji su to i blagoslovili i isto tako ponudili svoju pomoć.
Starca su ukućani često i vodili na preglede i lečenje u Institut za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici, koji je najbolji u toj oblasti u zemlji. Bile su razne priče neupućenih ljudi da je otac Tadej praktično otet, ali svako ko je imao priliku da ga tamo vidi, jasno je mogao da zaključi da je on tamo srećan i okružen pažnjom i ljubavlju ukućana. Osećao se kao peti član porodice, pa je često znao da kaže: ”Trebali bi da uradimo ovo, ili ono.”
Moramo od srca sve oprostiti. Unutrašnji mir ne može da se sačuva dokle god naša savest nešto izobličava. Moramo umiriti savest. Treba svima oprostiti od srca. Bez toga nema unutrašnjeg mira.
Za veće hrišćanske praznike otac Tadej je bio na službama u manastirima Kovilj i Bođani. Vremenom se u vernom narodu pročulo gde se nalazi, pa su ljudi počeli da dolaze. Treba naglasiti da nikada niko nije pušten kod Starca niti odbijen, voljom same porodice, već uvek njegovim blagoslovom! Istina da je on bio potreban ljudima, ali odmor mu je bio neophodan, kada je duže pričao gubio bi glas. Kada se zdravlje pogoršalo, dolazili bi monasi iz manastira Kovilj da ga pričešćuju, što su učinili i na dan upokojenja. ”Episkop se mora poštovati, poslušanjem do spasenja”, govorio je često u poslednje vreme, kao i ”Molitva, post, ispovest, pričešće, tu je spasenje, to će vas jedino sačuvati”.
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije je bio nekoliko puta da ga poseti, kao i episkop zahumsko-hercegovački Grigorije, episkop vranjski Pahomije, otac Joil iz manastira Ćirilovac, hilandarski monasi. Pred dosta monaha i mirjana je poslednjih dana zemaljskog života ponavljao da truležno telo sahrane u manastiru Vitovnici, eparhiji braničevskoj, gde kanonski i pripada. Pred upokojenje je članovima porodice Grubor govorio da se paze, da ih čekaju velika iskušenja i stradanja kad se on upokoji, ali ma šta da se bude dešavalo da nikad ne klonu duhom, budu uvek u Crkvi, jer je jedino spasenje u Crkvi, tada to nikom nije bilo jasno na šta Starac misli.
[rev_slider alias=“podunavlje-2-„][/rev_slider]
Upokojio se u Gospodu u noći između 13. i 14. Aprila. 2003. godine, pa je pravi datum upokojenja 14. April, s obzirom da se računa da je već bio nastupio novi dan. Sahranjen je na manastirskom groblju u manastiru Vitovnici, gde je i proveo veći deo svog života.
Kod porodice Grubor, je godinama jako često boravio i bio gotovo član porodice Bosiljkin rođeni brat Petar Savanović. Pošto Petar nije bio oženjen, a živeo sa majkom u poodmaklim godinama, većinu vremena je provodio kod njih. Tako da je i sam godinama poznavao oca Tadeja, pitao ga za savete, pa tako i za savete u vezi posla. Porodica Grubor je tokom 90-ih materijalno dobro stajala, a i razvijala je porodični posao, sve je išlo dobro. 1997. godine, prilikom jednog posla, isplaćuju veću sumu novca, kod advokata, Danilov Iliji iz obližnjeg sela Deronje, za gradnju njegovog broda i potpisuju ugovor po kome novac treba da se vrati tri meseca kasnije, 1997. godine. On to ne čini i slučaj odlazi na sud. Za njega kasnije saznaju da je pripadnik adventističke crkve subotara kao i cela njegova porodica. 2001. godine, u sudu u Odžacima, prilikom izvršenja presude i naplate u korist Grubora, Danilov traži da se odloži. Slobodan i Bosiljka mu kažu da počne da polako vraća, deo po deo, koliko može i on pristaje na to. Kao pravoslavni hrišćani oni nikad nisu želeli da se dug namiri tako što bi se prodala porodična kuća Danilovih i cela porodica završila na ulici, već prodajom njiva!
Vidimo osobu mirnu, tihu, sve prašta, sve trpi. Taj primer nam ostaje uvek jer i mi želimo to da steknemo. Kako? Okrenimo se ka Apsolutnom Dobru, srcem, mislima i celim svojim bićem. Sjedinimo se u apsolutnoj ljubavi sa svojim Stvoriteljem. Treba biti neprekidno u molitvi. Treba moliti Presvetu Majku, anđela i Svete ( da nas učvrste svojom zaštitom ) da Ga tako silno ljubimo, jer tada ćemo biti blaženi i ovde i u večnosti. Bog je Ljubav i Sreća koja ispunjava sve koji Ga traže.
Problem postaje još veći kada grupa lokalnih moćnika iz Bačke Palanke na sve moguće načine počinje da pritiska Slobodana zbog nekog posla, tuži sudu, provocira na ulici. . . Sve postaje komplikovanije. . . Ta grupa lokalnih moćnika uspeva da izdejstvuje da Slobodan mora da im isplati poveću sumu novca. Reči oca Tadeja su se počeli prisećati! Krajem 2006. godine Slobodan se razboleo i otišao u bolnicu, Bosiljka i Petar odlaze ponovo kod Danilovih sa rečima ”Dajte ljudi neki deo, Slobodan je u bolnici”, završilo se kao i prethodnih puta.
Prvo ročište u decembru 2006, drugo u aprilu 2007. . . stalno ljudsko izlaženje u susret, odlaganje, a sve gora materijalna situacija. Da bi izašli iz cele situacije, Grubori prodaju deo nekretnina, a u pomoć priskače i Petar, isto prodavši neke svoje nekretnine, s tim da će mu biti vraćeno kada se dobije od Danilovih. Petar Savanović je dugo godina imao želju da ode u neki manastir i da se zamonaši, ali mu je otac Tadej govorio da to ne radi dok je majka živa i o njoj se brine, već tek kada se majka upokoji. Poslednje, treće ročište je zakazano za 8. 6. 2007. Petrova i Bosiljkina majka Mara, u teškoj bolesti, u 85-oj godini života, govori Bosiljki usred dana:”Ubiše Petra i onog drugog čoveka”, a na Bosiljkino pitanje:”Pa šta ga ubi?” ona je rekla:”Zver ga ubi!”. Svi su mislili da starica bunca u bunilu, jer je bila već u kritičnom stanju. . . Mara Savanović se upokojila 2. 6. 2007. , šest dana pre zakazanog poslednjeg ročišta. Bosiljka je isto uznemirena i upozorava Petra na suđenje u petak, da bude oprezan, jer će on biti na sudu, sa punomoću Grubora. Na to Petar odgovara da su subotari miroljubivi i da ništa ne brine. . . Sekta subotara-adventista je poznata i po tome što ne koriste oružje (ne nose ga u vojsci), navodno nisu agresivni, rečima šire ”ne kradi”, ”ne ubij”. . . Slobodan ne može da prisustvuje suđenju iz opravdanih razloga, a Bosiljka ostaje kući da bi spremila sutrašnji sedmodnevni pomen svojoj i Petrovoj majci, pa zbog toga nisu bili na suđenju. Tog kobnog 8. 6. 2007. (petak) u sud u Odžacima, Danilov Ilija, dolazi sa gipsom na nozi u koji je stavio pištolj i tako ga uneo pored obezbeđenja u sudnicu. Kada je video da je izgubio sud i da više nema odlaganja, vadi pištolj iz gipsa, puca u sudiju Cvetanović Zorana, a potom i u leđa Petra Savanovića i usmrćuje ih obojicu! Vest je odjeknula u celoj zemlji, pa i u inostranstvu, i bila udarna vest na svim kanalima:”U Odžacima u sudu ubijen sudija i predstavnik stranke u postupku!”…
U kući porodice Grubor ne mogu da poveruju šta se desilo, šok! Bosiljka gubi u roku od šest dana i majku i brata! Narednih par dana jedva se sećaju, jer ih je bol slomio. Petar je inače govorio da kada prođe 40 dana od majčinog upokojenja da će otići u manastir, a kada prođe godinu dana, potpuno će se posvetiti monaškom životu i ostati do kraja života u manastiru. Posle nekoliko dana saznaju da je ubica pucala Petru u leđa i sa četiri metka napravila smrtnu ranu, u obliku krsta!!! Ubica je osuđen na 40 godina zatvora, a u vodu pada sva priča subotara o njihovom zgražavanju prema nasilju-oružju! Grubor ima se vraća iz prošlosti jedna rečenica oca Tadeja koju je rekao mnogo godina pre tragedije, a vezana je za Petra:”Njega će sud ubiti!”, tada niko nije ni pomišljao da je ubistvo u sudu moguće, mislili su možda pritisak, infarkt… Od iskušenja nisu bila pošteđena ni njihova deca.
Pored svega što se izdešavalo i što se dešava, porodica Grubor nije klonula duhom, znajući dobro reči Svetih otaca Crkve Božje, da će onaj koji ide putem Hristovim biti iskušavan i stradati od kneza tame. Nažalost, čak i među pojedinim vernicima i dalje ima ružnih komentara, da dobrom Starcu ne daju mira ni posle. A Starac Tadej je bio i ostao monah svetog života, koga je Gospod proslavio još za života blagodatnim darovima, vrlinskim smirenjem i ljubavlju za ceo svet, a daće Bog da doživimo i njegovo proslavljenje i na zemlji među nama grešnima!
PREPODOBNI OČE TADEJE, MOLI BOGA ZA NAS!
O ocu Tadeju.
Otac Tadej rođen je 19.10. 1914. godine u Petrovcu na Mlavi. Prvobitno po rođenju je bio slep i pošto su roditelji mislili da neće ni preživeti pozvali su sveštenika da ga krsti. Posle krštenja Toma je progledalo i roditelji su bili srećni što će preživeti. Majka mu je preminula još kada je bio mali. Zbog toga je odrastao uz maćehe. Više puta bi ga u kući tako istukli da je uzimao komad hleba i bežao od kuće. Kao mlad bio je jako slab i nije mogao da se bavi zemljoradnjom. Zato su ga, nakon što je završio osnovnu školu u rodnoj Vitovnici, roditelji dali na krojački zanat u zanatsko-trgovačku školu u Petrovcu (kao jeromonah je završio i ikonografsku školu).
Po završenom zanatu on se zapošljava u Beogradu i tu ostaje 6 godina. Tu se i razboljeva i doktori mu prognoziraju još 5 godina života. Zbog toga je žudeći za Bogom otišao kod ruskih monaha u manastir Miljkovo kod Svilajnca. Tu je upoznao arhimandrita Amvrosija koji je dosta uticao na njega. Zamonašen je 10. marta 1935. godine u manastiru Gornjak, a potom je 14. (1.) jula iste godine rukopoložen u čin jerođakona, kao sabrat manastira Gornjaka. Upućen je odmah posle monašenja 1935. godine u ikonografsku školu u manastiru Rakovica. U čin jeromonaha rukupoložen je 3. februara 1938. godine u manastiru Rakovica. Rukopoložio ga je episkop harkovski Mitrofan. U čin igumana proizveden je 1949. godine Sabornoj crkvi u Beogradu. Proizvodstvo je obavio vikar Njegove Svetosti Patrijarha episkop Visarion, bivši episkop banatski. Oktobra 1938. godine, jeromonah Tadej je premešten u Pećku Patrijaršiju. Po izbijanju Drugog svetskog rata, starac Tadej je izbegao iz Peći i ponovo došao u manastir Rakovicu. Aprila 1947. godine starac Tadej se vraća u braničevsku eparhiju i postaje sabrat manastira Gornjak. Po želji patrijarha Gavrila Tadej se ponovo vraća u Pećku Patrijaršiju 1949. godine, i postaje njen namesnik. Godine 1955. iz zdravstvenih razloga, po drugi puta se vraća u braničevsku eparhiju. U ovoj eparhiji je bio privremeni paroh pečansko-klenovački i šapinske eparhije,a zatim od 1957. godine starcu Tadeju podeljen je kanonski otpust za manastir Hilandar. Posle nepuna četiri meseca, starac Tadej je pre svega voljom Božijom posle javljanja Presvete Bogorodice i reči da mu valja da uteši mnoge u Srbiji a onda i voljom grčkih vlasti, vraćen iz Hilandara, sa Svete Gore u Srbiju. Tu je, privremeno, bio paroh bistrički,zatim starešina manastira Tuman. Sa ove dužnosti,po molbi 1962. godine premešten je za starešinu manastira Vitovnica. Na ovoj dužnosti je proveo deset godina,da bi najzad,kao paroh vlaškodolski, bio penzionisan, a zatim postavljen za starešinu manastira Pokajnica kod Velike Plane, pa za duhovnika manastira Tuman, a odatle po drugi put, za starešinu manastira Vitovnica. U čin arhimandrita proizveden je 1989. godine u manastiru Gornjak pred moštima kneza Lazara.
Pogledaj: Svako vreme je pravo za život u manastiru Bođani
Српски језик 
Slovenčina 
