U januaru će biti objavljen priručnik koji će nastavnicima dati konkretne savete kako da u nastavne planove i programe unesu predavanja o rodnoj ravnopravnosti.
Publikacija nastaje u okviru trogodišnjeg projekta Autonomnog ženskog centra koji je pokrenut 2016. godine pod naziovom „Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje“, a čiji je cilj bio da se poveća osećaj bezbednosti učenica i učenika u srednjim školama.
Tanja Ignjatović, psihološkinja Autonomnog ženskog centra naglasila je da je zadovoljna što je u poslednje tri godine ostvarena saradnja sa više od 400 nastavnica i nastavnika iz 30 srednjih škola sa teritorije Srbije. Zahvaljujući akreditovanom programu obuke „Zaštita žena i dece od nasilja u porodičnom kontekstu – uloga obrazovno vaspitnih ustanova“, nekoliko stotina učenika naučilo je važne lekcije iz rodne ravnopravnosti i prevencije partnerskog nasilja, a u januaru će i nastavnici dobiti svoje priručnike.
„U školama se dosta govori o vršnjačkom nasilju, ali se neuporedivo manje priča o partnerskom nasilju. Nažalost, istraživanje Instituta za psihologiju i Centra za studije roda FPN pokazalo je da je trećina devojčica u srednjoj školi doživela da im dečaci ugrožavaju privatnost – vire u toalet ili svlačionicu. Seksualno uznemiravanje prijavila je svaka četvrta učenica osnovnih škola. Što su stariji, dečaci su ekstremniji u svojim stavovima i konzervativniji kada je reč o pogledu na rodnu ravnopravnost. Zato nismo hteli da čekamo reformu školstva, već delujemo proaktivno“, objašnjava Ignjatović.
Odgovor na pitanje kako da tumačimo toliku učestalost rodnog nasilja u osnovnim i srednjim školama nije jednostran, piše Politika. Sigurno je, ističe Ignjatović, da neki dečaci prisustvuju partnerskom nasilju i rodnom nepoštovanju u sopstvenom domu i to samo učvršćuje njihove rodne stereotipe.
[wonderplugin_slider id=64]
„Dečaci i devojčice ne reaguju isto na nasilje i ponižavanje. Mnogi dečaci se identifikuju sa agresorom i reprodukuju nasilje. Međutim, neki od njih postaju zaštitnici majki i sestara – sve to zavisi od strukture ličnosti. Ali, kada u društvu imate vrednosni sistem koji nije dovoljno jasan i u kome se nasilje deklarativno osuđuje, a zapravo ga svuda ima – od rijalitija do parlamenta, onda je logično da se mladi okreću tvrdom patrijarhalnom obrascu, u kome je podela rodnih uloga prilično jasna. Zato je važno da u školi dobiju časove iz nenasilne komunikacije i rodne ravnopravnosti. Kada pokrenete tu temu, vi učenicima šaljete poruku da ste osoba od poverenja i da đaci mogu da vam se obrate za pomoć“, naglašava Ignjatović i dodaje da u svakom srednjoškolskom predmetu postoji prostor za učenje – počev od srpskog jezika, preko sociologije, građanskog vaspitanja i psihologije, pa sve do biologije.
Inače, u sklopu istraživanja koje je Ignjatović spominjala, svaki peti dečak u osnovnoj i srednjoj školi složio se sa stavom da je ponekad opravdano lupiti devojci šamar, a dve trećine devojčica odgovorilo je da je „devojka koja oblači prekratke suknje i tesne majice sama kriva ako je neko napadne“. Osim toga, veliki broj dečaka u završnim razredima osnovne i srednje škole složio se sa stavom da osobe homoseksualne orijentacije zaslužuju nasilje. Pored njih, i trećina nastavnika u osnovnim i srednjim školama smatra da homoseksualci ne bi trebalo da predaju u školama.
Српски језик 
Slovenčina 