Pregled srca vaše bebe – Fetalna ehokardiografija

01/15/2019

Fetalna ehokardiografija je mlada, veoma izazovna oblast perinatologije. Posebno brz razvoj ova disciplina je postigla od početka 80-tih godina prošlog veka, zahvaljujući eksplozivnom razvoju ultrazvučne dijagnostike.

Ona je fundamentalna dijagnostička metoda u fetalnoj kardiologiji, s obzirom da je neinvazivna, neškodljiva i veoma informativna.

Dr Bojan Ćulibrk lekar specijalista ginekologije i akušerstva rođen je u Bačkoj Palanci, a njegov blog „O ginekologiji i porodiljstvu“ je način da svoje znanje i višegodišnje iskustvo prenese široj javnosti u cilju poboljšanja opšteg zdravlja žena.

Zahvaljujući razvoju savremenih ultrazvučnih aparata, sondi visoke rezolucije i jako kvalitetne slike, kao i brojnih eho tehnika moguće je do najfinijih detalja prikazati morfologiju i analizirati funkciju fetalnog srca već od 14. do 18. nedelje, a čak i ranije transvaginalnim sondama.

Glavni cilj fetalne ehokardiografije je prenatalna dijagnostika urođenih srčanih mana. Pravovremeno otkrivanje vrste i prirode srčane mane omogućuje donošenje optimalne odluke o vremenu, mestu i načinu završetka trudnoće i planiranje postnatalne terapije.

Fetalni ehokardiografski pregled je složen, traje dugo i zahteva posebnu obuku ispitivača, pa ga stoga nije moguće uraditi kod svih trudnica. Zbog toga se pojavila potreba za postavljanjem indikacija za fetalnu ehokardiografiju i selekcionisanjem fetusa iz visoko rizičnih trudnoća.

1 of 3

Indikacije za fetalnu ehokardiografiju su podeljene u grupe

u prvoj grupi su trudnice sa visokim rizikom za rađanje deteta
u drugoj grupi se nalaze patološka stanja u aktuelnoj trudnoći kod kojih takođe postoji veća učestalost javljanja srčanih mana.
Trudnice bez faktora rizika kod kojih se rutinskim ultrazvučnim pregledom posumnjalo na oboljenje srca fetusa.

Tehnika fetalnog ehokardiografskog pregleda

Prvi fetalni ehokardiografski pregledi transabdominalnim sondama kod visokorizičnih trudnoća vrše se između 18. i 22. gestacijske nedelje kada je moguće otkriti krupnije srčane anomalije. Optimalno vreme za fetalno prikazivanje je izmedju 23. i 26. gestacijske nedelje. Do tada je srce dovoljno veliko da se može prikazati do najfinijih detalja. Srce fetusa se može prikazati i ranije, transvaginalnim sondama visoke rezolucije i to od 12. do
16. nedelje gestacije.

U fetalnoj ehokardiografiji se primenjuju skoro sve ultrazvučne tehnike koje se primenjuju i u adultnoj ehokardiografiji:

DVODIMENZIONALNA
M MODE
DOPPLER
KOLOR DOPPLER TEHNIKA

Pregled fetalnog srca je olakšan činjenicom da se srce prikazuje u celini, zajedno sa ostalim strukturama koje ga okružuju. Fetus je u materici okružen plodovom vodom koja je dobar provodnik ultrazvučnih talasa. Fetalna pluća nisu ispunjena vazduhom koji je loš provodnik ultrazvuka. Osifikacija kostiju nije toliko uznapredovala (sve do poslednjeg trimestra trudnoće), pa je moguće napraviti praktično bezbroj preseka fetalnog srca, za razliku od
odraslih kod kojih se koriste samo prozori izmedju rebara.

[wonderplugin_slider id=56]

U fetalnoj ehokardiografiji ima i elemenata koji mogu otežati pregled. Pre svega, veličina srca je znatno manja, a frekvencija brža od srca dece,dok je udaljenost srca od sonde mnogo veća. Postoji još niz faktora koji dodatno mogu otežati pregled: nepovoljan dorzo anteriorni položaj fetusa (kada se kičma nalazi napred bliže sondi), smanjena ili izrazito povećana količina amnijalne tečnosti, gojaznost trudnice, odmakla trudnoća (veća osifikacija kostiju fetusa, veliki pokreti ploda, hidrops posteljice).

Glavni cilj fetalne ehokardiografije i fetalne kardiologije uopšte, nije samo otkrivanje fetusa sa srčanim manama, već sprovodjenje intrauterinog lečenja ili planiranja vremena, načina i mesta porođaja.

Pravovremeno otkrivanje poremećaja kardiovaskularnog sistema zahteva osmišljen skrining cele populacije.

Neophodno je znati da postoje ograničenja ove metode. Jedan broj mana se ne može prenatalno dijagnostikovati. Značajan broj urođenih anomalija srca, čak kompleksnih srčanih mana je tokom fetalnog života praćen normalnim četvorošupljinskim presekom.

Zato, da bi se povećao broj prenatalno otkrivenih srčanih mana, potrebno je da se u rutinski ginekološki skrining anomalija na srcu uvede i prikazivanje izlaznog trakta leve i desne komore. Tako će se značajno povećati senzitivnost pregleda u trudnoćama niskog rizika.