Prvi put posle 18 godina u Bujanovcu je formirana jednonacionalna vlast koju čine četiri albanske partije, bez predstavnika Srba koji su šokirani ovim potezom. To bi moglo da izazove novu nestabilnost na Jugu Srbije, a predstavlja i provokaciju upućenu zvaničnom Beogradu.
Predsednik Srpske napredne stranke u tom gradu na jugu Nenad Mitrović za Sputnjik kaže da je reč o presedanu koji nikome neće doneti ništa dobro, a posebno Srbima i Romima.
Presedan: Albanci uzeli svu vlast u Bujanovcu
„Ovim potezom Albanci šalju lošu poruku državi Srbiji, ali i međunarodnim faktorima koji su uložili napor da se za ovih 18 godina dođe do iskrenog procesa pomirenja između Srba i Albanaca, napor da istinski živimo jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih. Ovaj potez bukvalno nas vraća 18 godina unazad. Cilj ovih dešavanja je izazivanje političke nestabilnosti“, tvrdi Mitrović.
On potvrđuje da je SNS imao dogovor sa albanskim partijama oko formiranja lokalne vlasti. Postignut je usmeni sporazum, koji su Albanci prekršili nakon što su se konsultovali sa mentorima iz Albanije.
Predstavnici albanskih partija u Tirani su potpisali političku deklaraciju o formiranju albanske većine u opštini Bujanovac, a Srbe boli činjenica da po prvi put imaju skoro isti broj glasova kao najjača albanska opcija.
[rev_slider alias=“slider-3″][/rev_slider]
Preti nestabilnost – politička i ekonomska
Šef SNS u Bujanovcu kaže da će se politička nestabilnost preliti na ekonomsku i da su ovim potezom albanske partije i ekonomski ugrozile sve građane.
„Postavlja se pitanje da li su privrednici koji bi svoj kapital investirali u Bujanovac posle ovoga spremni da dođu, da otvore radna mesta i zaposle ljude. Od svega ovoga najveću štetu pretpeće građani koji ovde žive, bez obzira na nacionalnu pripadnost“, ocenjuje Mitrović.
Urednik portala Bujanovačke Nikola Lazić smatra da su Albanci ovim potezom na neki način želeli da se osiguraju, jer, kako kaže, zahtevi srpske strane su bili prilično veliki.
Lazić podseća da je Nagip Arifi, novi predsednik opštine Bujanovac, relaksirao situaciju izjavom da vlast ipak ostaje otvorena za srpske partije.
„Rekao je da postoje izgledi da se koalicija proširi, da to što su formirali vlast, ne znači da žele da vladaju sami. Posle svih izbora od 2002. godine i završetka sukoba na jugu Srbije, Srbi su uvek imali 40 odsto vlasti, postoje javna preduzeća i mesta u lokalnoj upravi koja po tradiciji pripadaju Srbima. Pretpostavljam da je Arifi mislio na ta mesta, da su spremni da neka od njih ustupe srpskoj strani“, kaže Lazić.
Ulog Albanaca – deo kolača u Beogradu
On, ipak, veruje da se politička previranja neće odraziti na međunacionalne odnose u Bujanovcu, jer, kako kaže, obični građani uglavnom samo razmišljaju o tome kako da prežive koronu i kako da zarade neki dinar. On smatra da može doći do kompromisa između albanske i srpske strane.
„Albanci zapravo tvrde pazar, jer traže deo vlasti u republici. Oni su predsedniku Vučiću rekli svoje želje i jako im je stalo da dobiju ta mesta u Beogradu, što u neku ruku znači da kod Albanaca postoji volja da budu deo naših državnih institucija“, ocenjuje Lazić.
Pogledaj: Vučić: Dva meseca 60 odsto minimalca za sve radnike malih i srednjih preduzeća
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da Albanci zapravo žele da ucenjuju državu Srbiju. On je objasnio da su predstavnici albanskih partija od njega tražili da ih integriše u državne organe, u sistem, ali da nisu sačekali odgovor, već su naprasno odlučili da formiraju vlast bez 42 odsto Srba.
Albanci su preuzeli apsolutnu vlast u ovom mestu u trenutku kada sve glasnije izlaze sa zahtevom da se opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa pripoje Kosovu, a Hašim Tači poručuje da mu je san da se „preševska dolina“ pridruži toj nepriznatoj državi.
Sputnjik je kontaktirao predstavnike svih političkih partija Albanaca u Bujanovcu. Niko od njih tokom dana nije bio raspoložen za razgovor.
Српски језик 
Slovenčina 
