Prvi dan oktobra doneo je veliku prekretnicu za poslovni ambijent Srbije jer se privredi više ne može nametnuti obaveza da koristi pečat, dok je za početnike u biznisu startovala mera poreskog oslobođenja u prvoj godini poslovanja.
Uspešno je završen i projekat „Ka administraciji bez suvišnih papira“, realizovan uz podršku britanskog Fonda za dobru upravu, kojim je zaokružen regulatorni okvir za razvoj elektronskog poslovanja.
Tri značajna postignuća obeležena su na konferenciji u Narodnom muzeju, koju su organizovali Vlada Srbije, Britanska ambasada i NALED. Na skupu je ocenjeno da će brzina razvoja e-poslovanja zavisiti od spremnosti državnih i lokalnih institucija da prigrle novi model rada bez papira, ali i kompanija koje će ponuditi tzv. usluge od poverenja odnosno ostaloj privredi omogućiti korišćenje e-potpisa, elektronskog čuvanja i arhiviranja dokumentacije.
– Od brzine uvođenja e-uprave zavisiće konkurentnost naše države, naš standard i plate i zato je e-uprava jedan od prvih prioriteta Vlade Srbije. Nakon ovog projekta prvi sledeći korak je uvođenje arhiviranja e-dokumenata i do kraja godine skupštini ćemo predložiti zakon o arhiviranju i arhivskoj građi kako bismo štampanje papira i iznajmljivanje magacina poslali u istoriju – izjavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić na otvaranju konferencije.
Prema njenim rečima, danas je veliki dan za privredu Srbije jer upotreba pečata odlazi u istoriju. Brnabić je izrazila nadu da će eliminisanje pečata u poslovnim odnosima vrlo brzo pokazati da pečatiranje nije potrebno ni državnim organima. Ona je dodala da je 1. oktobar i veliki dan za preduzetništvo i najavila da će, ukoliko se mera poreskog oslobođenja za početnike u poslovanju pokaže korisnom, biti proširena sledeće godine na nove kategorije korisnika.
Britanski ambasador Denis Kif istakao je doprinos projekta „Ka administraciji bez suvišnih papira“, ali i celokupan doprinos Britanske ambasade i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva razvoju e-uprave u Srbiji. Kroz Fond za dobru upravu do sada su odobreni projekti u vrednosti od 12,5 miliona evra, od kojih oko 5,2 miliona evra ide na podršku transparentnijoj i efikasnijoj upravi.
– Kroz ovaj projekat je izrađeno 12 podzakonskih akata koji regulišu elektronsko arhiviranje, a istovremeno je 141 državni službenik prošao neophodnu obuku. Uštede za državu i privrede su višemilionske, u smislu štampanja, skladištenja i čuvanja papirne dokumentacije. Reći ću vam da samo jedna državna institucija godišnje proizvede i do 20 miliona stranica različitih dokumenata, zbog čega strada šuma od 1.300 stabala. Troškovi osoblja za upravljanje tim dokumentima iznose oko milion evra, dok iznajmljivanje i održavanje skladišta košta oko 100.000 evra – rekao je Kif.
Predsednik NALED-ovog Saveza za e-upravu Željko Tomić naglasio je da je deo projekta bilo i sprovođenje analize 39 propisa koji regulišu najčešće poslovne procese privrede i institucija kao što su vođenje poslovnih knjiga, fakturisanje, prodaja, izdavanje uverenja ili poreski postupci.
– Utvrdili smo da je 22 propisa potrebno menjati jer, ukoliko želimo da razvijamo e-poslovanje, iz propisa moramo da eliminišemo termine kao što su original, fotokopija, podnošenje dokaza o uplati, uručenje ili neposredni uvid u dokument jer u praksi znače obavezu dolaska na šalter i lični kontakt privrednika i službenika iako za tim nema potrebe u 95% slučajeva. Osnovu za to dao je Zakon o opštem upravnom postupku koji je omogućio da institucije same pribavljaju i razmenjuju podatke iz svojih evidencija što je građanima uštedelo više od 500.000 sati kurirskog rada za državu ili 57 godina čekanja u redovima – istakao je Tomić.
Prijavite instituciju koja traži pečat
Učesnici konferencije imali su priliku da u Narodnom muzeju vide izložbu pečata iz Srbije od XIX veka do danas kojom je na simboličan način prikazan odlazak pečata u istoriju, što se formalno dogodilo stupanjem na snagu novog Zakona o privrednim društvima koji propisuje da se privredi ne može nametnuti upotreba pečata nijednim posebnim propisom.
Zakon je van snage stavio odredbe čak 10 zakona i 107 podzakonskih akata u kojima se pominje pečat. Za firme i radnje osnovane posle 1. oktobra to će značiti da ne moraju da prave svoj pečat, dok će postojeće moći postepeno da ih izbace iz upotrebe. Privrednici će od 1. oktobra moći da prijave institucije koje ima traže pečat putem mejla [email protected], a od 1. novembra vladina Kancelarija za IT i e-upravu u saradnji s NALED-om pokrenuće pozivni centar koji će pružati podršku službenicima, građanima i privredi u korišćenju elektronskih servisa i elektronskoj razmeni podataka.
Poresko oslobođenje početnika u poslovanju
Poresko oslobođenje početnika u poslovanju jedna je od ključnih mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. Predviđa oslobađanje od plaćanja poreza na dohodak i doprinosa za socijalno osiguranje u trajanju od godinu dana od osnivanja preduzetničke radnje ili firme, uz uslov da je osnivač u prethodnih godinu dana završio srednju školu ili fakultet ili je duže od šest meseci na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
Korisnici mere se mogu registrovati ili kao preduzetnici u režimu isplate lične zarade ili kao društvo sa ograničenom odgovornošću – i u jednom i u drugom slučaju imaju obavezu vođenja poslovnih knjiga.
Српски језик 
Slovenčina 
