Pored redovonog pranja ruku, kašljanja i kijanja u lakat, bacanja maramice odmah nakon korišćenja postoje još neke važne preporuke kako održavati higijenu tokom širenja korona virusa u Srbiji.
Prof. dr Goran Belojević, specijalista higijene dao je mnoštvo novih, korisnih saveta gostujući u emisiji RTS Ordinacija.
On je izneo mnoštvo novih, korisnih saveta: kako da sami napravite zaštitnu masku, kako da se sačuvate kod kuće i napolju, koja dezinfekciona sredstva pored alkohola ubijaju viruse, kakav je efekat rakije u dezinfekciji i kako pegla može da pomogne.
Budući da je danas problem bilo gde pronaći zaštitnu masku, prof. dr Goran Belojević kaže da masku može da zameni obična platnena bela krpa koja može zatim da se iskuva. Nakon celodnevnog nošenja krpe preko usta i nosa, svako veče krpu treba otkuvati.
– Ako se iskašljete ili kijate u masku koju nosite preko usta i nosa onda ste je napunili virusima. Ona je tada postala kontaminirana, pa je nakon toga treba baciti – savetuje profesor.
U poslednje vreme mnogo se govori o dezinfekciji ruku, o tome kako treba prati ruke 20 sekundi vrućom vodom i da sredstva za dezinfekciju ruku obavezno treba da budu na bazi alkohola.
[wonderplugin_slider id=181]
Šta pored alkoholnih sredstava može da koristi u dezinfekciji ruku savetovao je prof. dr Goran Belojević:
– Prvo i osnovno je pranje ruku, čuo sam neke preporuke da je bolji ovaj ili onaj sapun, ali to nema veze. Svaki sapun je dobar ako se dobro drži, bilo tečni bilo čvrsti. Preporuka je da se čvrst sapun drži na metalnoj rešetki kako bi bio suv, nikako ne sme biti vlažan i u nekakvoj posudi jer tu mogu da se razvijaju virusi. Tečni sapun treba da bude u kontejneru da nema kontakta spolja ruku sa sapunom. Pranje ruku treba da traje dovoljno dugo, 20 sekundi, a to znači da recimo u sebi otpevate pesmicu „Danas nam je divan dan“.
– Nije neophodno odmah nakon pranja ruku primenjivati alkohol, on je zgodan za one hitne situacije, kada ćete sipati malo alkohola u ruke i istrljati. Ukoliko nemate da kupite gel u prodavnici, dovoljan će biti i alkohol. U kućnim uslovima najvažnije je pranje ruku, to je jedna najmoćnija i najvažnija stvar. Uvek je bolje da se dobro isperu ruke nego da se maže alkohol na prljave ruke. Najbolje je kombinacija pranja ruku i dezinfekcija alkoholom, to je najsigurnija opcija – ističe on.
Gotovo svako domaćinstvo kod kuće ima povidon jod, 3% hidrogen, asepsol, pa šta od ovih sredstava može da ubije ovaj novi virus?
– Asepsol nije efikasan protiv virusa, zaboravite na njega. Protiv virusa efikasan je 70% alkohol ili bilo koji hlorni preparat, a ja preporučujem da to bude žavelska voda, to je natrijum hipohlorit koji je u gotovom rastvoru, znači pripremljen je za upotrebu, ili se pravi, svakako treba pročitati uputstvo. On se može upotrebljavati i za ruke i za površine i za predmete. Oprezno sa cipelama jer hlor može da ošteti kožu – ističe prof. dr Goran Belojević i kaže da je kod dezinfekcije đonova najbolje sunđerom preći preko cipele i taj sunđer isprati vodom jer ste tako već veliku stvar učinili i da je bilo virusa u toj prašini brisanjem ih više neće biti.
– Nema smisla dezinfikovati cipele, zaboravite to, sada treba da skidamo cipele pre nego što uđemo u kuću jer na đonovima verovatno ima prašine i virusa. Zaboravite na ljubljenje, grljenje i unošenje u lice, čestice virusa lete na jedan metar od zaražene osobe, ako neko kine to je kao uragan, okrenite se. To su milijarde virusa koje izlaze kada neko kine. Ako neko uđe u autobus i kine, on će zaraziti 10 do 20 ljudi. Sada nije vreme za gradski saobraćaj. Na otvorenom možete da boravite samo što dalje od drugih ljudi. Povidon jod je kao dezinfekciono sredstvo odlično, ali je skupo. U ovoj situaciji nam treba nešto što je efikasno i jeftino. Hidrogen može, 0,5 %, ako ne znate kako da ga razblažite pitajte apotekara.
Da li rakiju, sodu bikarbonu ili sirće možemo da koristimo u dezinfekciji protiv virusa?
– To nema veze sa dezinfekcijom, to ne može da zameni ovo što smo govorili za alkohol i natrijum hipohkorit i 0,5 % hidrogen – ističe prof. dr Goran Belojević i dodaje:
– Jako je važna tzv. sanitacija stvari, a to je da mobilni telefon i predmete koje redovno dodirujete prebrišete alkoholom kako biste smanjili broj virusa koji se na njima nalaze jer sa malim brojem virusa i bakterija naš organizam može sam da se izbori, ali sa velikim brojem može da dođe do bolesti.
Kako da održavamo higijenu odeće?
– Prvo sanitacija odeće, na terasi istresete sako, kaput, majicu kako biste uklonili prašinu, a onda najbolje sredstvo za dezinfekciju je toplota, pa sada sve što može da se pegla peglajte! Pegla na paru od 100 stepeni pouzdano ubija viruse. Visoka temperatura je mnogo bolja za ubijanje virusa nego hemijske mere. I namirnice izlažite visokoj temperaturi. Ovaj virus se ponaša kao pobesneli pas, ogromna je zaraznost. Od 100 izloženih 90 će biti zaraženo. Ono što je dobro je da je, opšte preživljavanje ako dođe do zaraze, 95 odsto. Nisam pročitao nigde da je dete do predškolskog doba umrlo, ali kako raste dob veće su šanse za umiranje da bi od 70 godine eksplozivno porasla verovatnoća za umiranje – upozorava doktor.
Šta kada je cela porodica u jednoj kući, bake, deke, deca i unuci, kako da se zaštite jedni od drugih?
– Svi treba da nose maske i ona ne treba da se skida kada god ste u kontaktu s ljudima jer prenošenje virusa može da buide asimptomatski. Svaki ukućanin treba da ima svoj tanjir, svoj pribor za jelo, svoj peškir. U kući moramo da se ponašamo kao u hiruškoj sali!
Kako dezinfikovati kućne ljubimce koji izlaze napolje?
– Dovoljno je vodom oprati šapice – kaže prof. dr Goran Belojević.
Српски језик 
Slovenčina 
