Naš mozak je kao kompjuterski procesor, ima određenu vrstu resursa koji može da iskoristi u bilo kom momentu.
Bilo kakav uporedni zadatak (emotivno stanje) koje okupira našu pažnju može ozbiljno da utiče na našu sposobnost da se koncentrišemo, fokusiramo, rešimo problem, budemo kreativni, mislimo, i tako privremeno smanjimo IQ.
Problem je u tome što neke psihološke navike troše previše intelektualnog resursa, tako da nas ostave bez kapaciteta za razmišljanje ili obavljanje zadataka.
Ovo je 5 najčešćih psiholoških navika koje nas ometaju, piše sajt Psychology Today.
1. Nerešena krivica
Svi osećamo krivicu s vremena na vreme, i obično se izvinimo ili preduzmemo neke korake da bismo se oslobodili tog osećaja. Ipak, kada je krivica nerešena i konstantno nas tišti, odvlači nam pažnju i ozbiljno nam ometa misli i fokus. Ne dozvolite da vas osećaj krivice blokira, već problem sasecite u korenu.
[rev_slider alias=“matis-namestaj-novooo“][/rev_slider]
2. Kada se žalimo „bez efekta“
Da li vam se možda često dešava da se žalite svima osim osobi koja bi problem mogla da reši? Da li to radite pre da biste sebi dali oduška, nego da biste zaista rešili problem? Ali, istina je da smo samo još više frustrirani kada pričamo priču iznova i iznova. A to nam oduzima energiju i sprečava nas da neometano radimo i mislimo.
3. Neprestano analiziranje odbijanja
Kada nas neko odbije, to stvara značajnu emotivnu bol koja utiče na naše raspoloženje i ima ozbiljan uticaj na naše razmišljanje. Takođe, može da učini da postanemo suviše samokritični, što dalje vodi do toga da nam pada samopouzdanje, i povećava emotivni stres. Sve to deluje kao začarani krug, u koji se uvlače i naše misli.
4. Briga
Mnogi od nas ne smatraju da briga može da naškodi. „Samo sam malo zabrinut/a“ ponekad se pravdamo sa osmehom koji je pomalo u grču. Bilo kako bilo, zabrinutost ne samo da stvara neprijatno emotivno stanje, već može ozbiljno da škodi i da ometa. Kada brinemo zbog nečeg, to nas okupira, i sve drugo stavlja na stranu. Na sreću, lakše je uočiti i razrešiti brigu nego anksioznost.
5. “Zamišljenost“
Ponavljanje nekog događaja iz prošlosti u našoj glavi, stanje u kojem stalno mislimo na određene situacije, a koje su stresne i uznemiravajuće (raskid, otkaz, svađa, itd), može da nas isfrustrira i da nas dovede do toga da ne možemo da mislimo ni na šta drugo. Ako i mislimo, to je obično slabo i skoro da smo nesposobni da radimo i da se skoncentrišemo.
Pogledaj: Vladeta Jerotić: Kako prepoznati čoveka čistog srca
Српски језик 
Slovenčina 
