Ovu priliku treba da iskoriste svi oni koji su čuvali robu i čekali da vrednost poraste te ostvare veći profit. To ide na ruku proizvođačima, kaže smatra agrarni analitičar Žarko Galetin.
Od početka žetve cene ratarskih kultura beleže konstantan rast, a najveći je zabeležen u proteklih mesec dana. Od kraja decembra do danas pšenica, soja i kukuruz dobili su znatno veću vrednost, te se sada ovim žitaricama i uljaricama na Produktnoj berzi u Novom Sadu trguje sa oko 20 odsto većim cenama.
Iako se ove nedelje tržište postepeno smiruje, vrednost ovih proizvoda i dalje je na visokom nivou. Kukuruz se prodaje za 22,00 dinara, pšenica košta 24,5, dok je soja 59 dinara bez poreza.
[rev_slider alias=“petrusha“][/rev_slider]
„Januar je inače period koji je miran, nema velike razmene robe zbog praznika, ali ove godine imamo suprotnu situaciju i zbog rasta cena, velike potražnje stranih izvoznika, tržište je veoma živo i to se direktno odrazilo na trgovanje preko same berze“, navodi direktor Produktne berze Novi Sad Miloš Janjić podsećajući da je situacija za proizvođače bila povoljna i u vreme žetve, a posebno sada.
Preuranjeni cenovni pik
Da je reč o preuranjenom cenovnom piku, koji se očekuje inače sredinom februara, smatra agrarni analitičar Žarko Galetin.
„Pa i onaj jesenji je došao nešto ranije, umesto polovinom decembra, imali smo ga već krajem novembra. Sve je pomalo pomereno za mesec dana. Evo, imamo situaciju da je za svega 15 dana cena otišla za četvrtinu gore“, navodi Galetin.
Uzrok tome je, ocenjuje, međunarodno tržište i rast koji se desio u svetu.
„Potražnja je porasla, cena je skočila, veliki uvoznici stvorili su pritisak, a cene su otišle izuzetno visoko.“
Stabilizacija na svim berzama
Ukazuje da se ovih dana cene na svim berzama postepeno stabilizuju, da nema naglih skokova i drastičnih promena na dnevnom nivou.
„To je dobro. Mislim da ćemo sada ući u jedan period stagnacije. Ovu priliku treba da iskoriste svi oni koji su čuvali robu i čekali da vrednost poraste te ostvare veći profit. To ide na ruku proizvođačima. U suštini, svi oni koji su pratili tržište i promene i mogli da pretpostave do čega će doći, mogli su i do sada dobro da zarade, ali i ovo sada treba iskoristiti“, smatra Galetin.
Dodaje da trenutne cene mogu ratarima da nadoknade i sva ulaganja, troškove, samu proizvodnju, ali da obezbede i dodatnu zaradu. Da je prilika da zalihe treba prodati sada potvrđuje činjenica da potpunu i sigurnu stabilnost u narednom periodu ne možemo očekivati.
„Korona i ekonomska kriza koju je izazvao taj virus učinile su da tržišta budu nestabilna. Nestabilnost je najveći neprijatelj tržišta, nikad ne možemo znati kako će se ono ponašati. Mi smo svesni da ni ova situacija ne može večno trajati, da će i zemljama koje stvaraju ovoliku potražnju u jednom momentu ova cena biti izuzetno visoka i da će taj rast morati da stane u jednom trenutku.“
Izvozni potencijal kukuruza
Da je potražnja zemalja uvoznica velika pokazuje i činjenica da je iz Srbije u oktobru i novembru izvezeno gotovo million tona kukuruza.
„Kukuruz i jeste dominantna poljoprivredna kultura godinama unazad kada su u pitanju inostrani kupci, to je naš najveći izvozni adut. Procene su da bi Srbija ove godine mogla da izveze oko 3,5 miliona tona te žitarice. Podatak da je samo u prva dva meseca izvezeno skoro milion tona nam dovoljno govori o kapacitetima kukuruza kao robe“, ukazuje agrarni analitičar.
[rev_slider alias=“matis-namestaj-novooo“][/rev_slider]
I pšenica se, prema njegovim rečima, sve više nameće kao proizvod koji ozbiljnije kandiduje svoju poziciju na međunarodnom tržištu, te ove godine možemo očekivati da van Srbije ode nešto više od milion tona hlebnog žita.
U odnosu na izvoz i stanje zaliha, možemo reći da robe trenutno ima, kažu u Produktnoj berzi Novi Sadu uz napomenu da pažljivo treba pratiti prodaju kukuruza kako bi dovoljno rezervi bilo i u narednim mesecima.
Pogledaj: Manji pad cene mleka – najniža kod staračkih domaćinstava
Српски језик 
Slovenčina 
