Žetva nikad ranija, kvalitet zrna loš, a prinosi nikad manji. Kako navodi Agroklub, ratari pričaju da će dobro razmisliti hoće li naredne godine sejati soju.
Soja je ovog leta najteže podnela tropske temperature i dugotrajnu sušu. Ratari se ne mogu pohvaliti dobrim prinosima i već sada se pitaju: da li se isplati sejati je na proleće? Uloženo je mnogo, ali se nazire ogromna šteta.
Ove godine ratari su krenuli da žanju soju znatno ranije od prethodnih godina. Od setve do danas nije bilo puno kiše, pogotovo poslednja dva meseca. Zbog nedostatka vlage i visokih temperatura biljke su odbacivale cvet i manji je broj mahuna.
To ukazuje samo na jedno – rod će biti znatno umanjen u odnosu na ranije godine.
Prinosi od 100 do 1.400 kg
Žetva u Vojvodini je u punom jeku, dok je u delovima Srema i Mačvi slabijeg intenziteta, kaže nam rukovodilac Odeljenja za leguminoze Instituta za ratartvo i povrtarstvo Novi Sad dr Vuk Đorđević.
„Prinosi su šarenoliki, od 100 kg do 1.200 ili 1.400 po jutru, a u Mačvi gde je bilo padavina prinos je bolji. Tokom jula i avgusta gotovo da i nije bilo padavina, danima su temperature bile tropske. Rezultat je teška i veoma nepovoljna proizvodna godina“, rekao nam je dr Đorđević napominjujući da se ova godina nadovezala na prethodnu što teško pada ratarima i imaće velikog uticaja na setvu naredne godine.
Kako je objasnio, ratari koji su soju navodnjavali nisu rešili probleme u potpunosti.
„Stres usled visoke temperature i nedostatak vlage bio je zaista veliki. Navodnjavanjem se biljka rashlađivala, ali su i dalje ostale visoke temperature i navodnjavanje nije dalo pravi efekat“, navodi naš sagovornik dodajući da je cena goriva visoka što je samo povećalo troškove proizvodnje.
Žetva nikad ranija, prinosi nikad lošiji
Poljoprivredni proizvođač Dragan Kopanja iz Mladenova kaže da je u ataru ovog sela soja zastupljena na čak 70 odsto površina. Oni koji su praktikovali ranu setvu imali su bolji prinos, ali usevi koji se skidaju ovih dana su zaista loši.
„Na dosta parcela beleži se rezultat od 200 do 800 kilograma po jutru i tu je kvalitet zrna jako loš“, kaže ovaj poljoprivrednik napominjujući da ne pamti da je žetva u ataru Mladenova počela krajem jula i dala ovako niske rezultate.
Negde nema šta ni da se pokosi
Treba napomenuti da ima parcela soje gde neće biti šta da se kosi, neće biti potrebe da kombajn ulazi u soju te će ratari biti u minusu do 700 evra.
Proizvođač Janko Durgala iz Pivnica, završo je žetvu i kaže da je imao 1.300 kilograma po jutru.
„Potrudio sam se, sve sam odradio, dobro prihranio usev, ali nije bilo dovoljno padavina. Kvalitet zrna je loš, soja je sitna, neujednačena i smežurana. Sa ovim prinosom i po ovim cenama ipak sam u minusu“, rekao je Janko.
Српски језик 
Slovenčina 
