Redovni policijaci kažnjavaće nenošenje maske na licu mesta, a komunalni milicajci i komunalni inspektori imaće uz to i ovlašćenja sanitarnih inspektora, što znači da će moći da sankcionišu svako nepridržavanje mera od nepoštovanja fizičke distance preko nenošenja zaštitne opreme do nedostatka dezinfekcionih sredstava u kafićima, restoranima, klubovima.
Te odredbe nalaziće se u izmenama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koju je pripremilo Ministarstvo zdravlja kao prvi zadatak nove Vlade čim se formira, prenosi Blic.
Kako se navodi, tako će se obezbediti rigorozno sprovođenje odluka Kriznog štaba što je nakon poslednje sednice zahtevao i njegov član Srđa Janković.
Poštovanje mera trenutno mogu da sprovode jedino republički sanitarni inspektori kojih je toliko malo da je, recimo u Beogradu, u poslednja dva i po meseca radilo svega njih četvoro.
Kada se izmene zakona usvoje, mandatnu kaznu od 5.000 dinara za nenošenje maske moći će da izriču i redovni policajci i to na licu mesta.
[rev_slider alias=“ccsystem-„][/rev_slider]
Izmenama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti još šira ovlašćenja dobiće komunalni milicajci i komunalni inspektori koji će imati ista ovlašćenja kao republički sanitarni inspektori.
Do sada, komunalni milicajci i komunalni inspektori mogli su da pišu kazne samo zbog nepoštovanja radnog vremena i to na osnovu Zakona o ugostiteljstvu, a sada će moći da kažnjavaju pravna lica i zbog kršenja protivepidemioloških mera, odnosno moći će da zatvaraju kafiće, restorane, klubove.
Osim četiri sanitarna inspektora u Beogradu kontrolu poštovanja protivepidemioloških mera u prestonici u prethodna dva i po meseca vršilo je 18 turističkih, ekoloških i komunalnih inspektora koji ne mogu da izriču sankcije za nepridržavanje anti-Covid mera već mogu da kažnjavaju nepoštovanje radnog vremena, buku i slično.
Takođe, njima je pomagao i 31 komunalni milicajac, ali ako se ima u vidu da samo u Beogradu ima na hiljade ugostiteljskih objekata onda je jasno da toliko mali broj inspektora, ne mogu da kažnjavaju većinu.
U Beogradu 101 prekršaj za nepoštovanje mera
Zbog kršenja propisa kojima je predviđeno obavezno nošenje maski i skraćeno radno vreme ugostiteljskih objekata, Prekršajnom sudu u Beogradu podnet je ukupno 101 predmet, ali oni još nisu rešeni, jer su u sud stigli tek ovog meseca.
Slučajevi kršenja se tiču nepoštovanja Uredbe o vanrednoj situaciji u Beogradu i svi su počinjeni u julu ove godine, ali su predmeti stigli u sud tek ovog meseca, precizirala je za Tanjug predsednica Prekršajnog suda u Beogradu Olivera Ristanović.
Pošto su u redovnom postupku i pošto su kasno stigli u sud, predmeti nisu još rešeni i postupanje je u toku, navela je ona.
Kada su u pitanju najavljene izmene Zakona o prekršajima, Ristanović očekuje da on bude upodobljen takođe najavljenim izmenama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti u smislu propisivanja visine zaprećenih kazni.
Đorđević: Niko nije aboliran u slučaju kršenja mera
Inspektorat za rad već kažnjava poslodavce kod kojih se utvrde nepravilnosti u vezi sa primenom preventivnih mera u cilju sprečavanja širenja korona virusa na radnom mestu, kaže ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.
On je novinarima, posle foruma „Kovid 19 – bezbednost i zdravlje na radnom mestu u vreme pandemije“, rekao da se sve nepravilnosti mogu prijaviti Inspekciji rada, besplatno, na broj telefona 0800 300 307.
Đorđević je, odgovorajući na pitanje da li će kažnjavati poslodavci koji ne vode računa o primeni preventivnih mera, rekao da niko nije aboliran u slučaju da se utvrde nepravilnosti.
Podsetio je da se u početku primene Pravilnika o preventivnim merama za sprečavanje pojave i širenja korona virusa rečeno da nije cilj kažnjavanje, već da se objasni važnost primene tih mera.
„Bilo je i onih koji su pokušali da love u mutnom“, rekao je Đorđević i podsetio da su agencije licencirane za bezbednost i zdravlje poslodavcima nudile izradu plana preventivnih mera, što je bio dodatni nepotreban trošak.
[rev_slider alias=“euro-af-salon-namestaja“][/rev_slider]
Dodao je da takvi poslodavci mogu da prijave agencije koje su im to nudile, kako bi mogle da budu kažnjene.
Upitan o noćnim klubovima koji krše preventivne mere i radno vreme, Đorđević je rekao da to nije u nadležnosti Inspektorata za rad, za koji navodi da kontroliše poštovanje radnog prava i bezbednost i zdravlje na radu, a da je sve drugo u nadležnosti drugih inspekcija.
Pogledaj: Izmenama zakona do novih ovlašćenja komunalaca i policije u borbi protiv kovida