Rok produžen godinu dana

Predviđeni rok za zamenu starih oružnih listova za nove biometrijske isprave, 5. mart ove godine, biće produžen godinu dana, preciznije do 5. marta 2020, nezvanično saznaje „Politika”.

Naime, Vlada Srbije je na sednici 10. januara ove godine usvojila izmene i dopune zakona o oružju i municiji. Predlog izmena upućen je Skupštini Srbije na usvajanje po hitnom postupku. Zakon o oružju i municiji koji je, podsetimo, usvojen 2016. uveo je niz novina, pre svega u pogledu kategorija oružja, uslova i režima za njegovo posedovanje, obaveznog lekarskog pregleda…

Većina ovih novina zadaje muke kako lovcima tako i ostalim vlasnicima oružja. Tako se ispostavilo da je prvobitno ostavljeni rok za zamenu isprava (5. mart) nedovoljno dug da bi svi zainteresovani građani ispunili navedene obaveze. Prema nezvaničnim saznanjima „Politike”, ostalo je više od pola miliona zahteva za promenu dokumenta. U poslednje tri godine samo je 100.000 građana zamenilo ove papire. To govori i da su mnogi vlasnici oružja, po navici, čekali poslednji čas.

Novi zakon primorava sve građane koji legalno poseduju pištolje, puške i municiju da zamene stare oružne listove za nove biometrijske isprave. Za razliku od starog, na jednom novom biometrijskom oružnom listu biće moguće registrovati i do 10 komada pušaka ili pištolja. Ipak, dok u MUP-u kažu da su novi propisi doneti pre svega u interesu bezbednosti građana, vlasnici oružja negoduju zbog obimne procedure i plaćanja mnogih taksa.

Za izdavanje novog oružnog lista građani treba da izdvoje 1.500 dinara za obrazac oružnog lista, kao i za taksu koja, ukoliko poseduju oružje s olučenim cevima (pištolji, revolveri, karabini), iznosi 5.360 dinara, odnosno 2.560 dinara za oružje s neolučenim cevima (puške sačmarice).

Osim toga, građani će morati MUP-u da dostave i uverenje o nekažnjivosti – da se protiv njih ne vodi krivični postupak i da nisu osuđivani. Ipak, stari vlasnici oružja nisu u obavezi da prolaze kroz obuku u rukovanju pištoljima ili revolverima, za razliku od onih koji sada prvi put nabavljaju oružje. Novajlije će tu obuku morati da plate od 6.000 do 10.000 dinara i njih će oružani list mnogo više koštati.

Takođe, oni koji u predviđenom roku ne zamene oružne listove rizikuju prekršajne kazne od 5.000 do 150.000 dinara, ali i da im policija oduzme pištolje, puške i municiju. Ista kazna predviđena je i za one koji ne dostave MUP-u lekarsko uverenje, a naoružani građani su, po važećem zakonu, dužni da urade lekarski pregled.

„Fizičko lice kome je po ovom zakonu odobreno nabavljanje oružja iz kategorije B, odnosno izdat oružni list, mora nadležnom organu svakih pet godina, odnosno po isteku važenja lekarskog uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za držanje i nošenje oružja, dostaviti novo uverenje koje nije starije od mesec dana”, piše u Zakonu o oružju i municiji.

Cena lekarskog uverenja se kreće od 2.500 do 6.000 dinara u zavisnosti od zdravstvenih ustanova. Međutim, mnogi su se pobunili zbog rigoroznog lekarskog pregleda, koji je, kako saznajemo, nedavno izmenjen. Kako „Politika“ saznaje kaže da je doskora lekarski pregled za oružani list izgledao tako kao da će osoba s tom dozvolom upravljati supersoničnim avionom. Ali, to je promenjeno. Pregled sada podrazumeva odlazak kod psihologa, psihijatra, oftalmologa… Ne rade se fiziološke analize, ali ljudima mere pritisak, lekari gledaju kako koja osoba izgleda, kako se ponaša i svi daju svoje mišljenje koje na kraju potpiše završni lekar i da konačnu ocenu.

Ukoliko su pištolj ili puška namenjeni za ličnu bezbednost građanina, vlasnik je obavezan da dâ i izjavu kojom tvrdi da mu je zbog posla koji obavlja ili drugih okolnosti sigurnost ugrožena. Sve to prati „terenska provera” policije, pre izdavanja dozvole. Ta „terenska provera” podrazumeva da se policija raspituje po komšiluku da li je neko podoban da nosi oružje. Takođe, novi zakon nalaže i da oni koji poseduju oružje moraju da imaju i poseban orman ili metalni sef koji će im služiti za odlaganje. Samo vlasnik može da ima ključ tog sefa. Zbog svega ovoga i ne čudi činjenica da su oglasi preplavljeni ponudama metalnih ormana i starih sefova namenjenih za ovu svrhu.

Bitno je naglasiti da u slučaju gubitka oružnog lista građanin to mora hitno da prijavi policijskoj upravi prema mestu prebivališta i podnose zahtev za izdavanje novog oružnog lista, koji košta 800 dinara.

Kada je reč o trofejnom oružju, novi zakon je ukinuo tu kategoriju. Prema raspoloživim podacima, u Srbiji je do stupanja na snagu novih propisa bilo registrovano više od 60.000 komada trofejnog oružja. Do marta prošle godine polovina vlasnika preregistrovala je svoje vatrene trofeje. Svi postupci još uvek nisu završeni, a deo ovog naoružanja predat je državi.

„Na osnovu evidencija koje se vode u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u Republici Srbiji, pravna lica, preduzetnici i fizička lica poseduju 923.700 komada oružja. Od ukupno registrovanog oružja u Republici Srbiji, većinu čini lovačko, sportsko i oružje za ličnu bezbednost. Tokom 2016. nije bilo veće zamene oružnih listova, ali se broj zahteva tokom 2017, a posebno 2018. godine, znatno povećao”, podaci su MUP-a koje je „Politika” dobila prošle godine.

Na pitanje kako izgleda procedura ukoliko građanin želi da preda pištolj policiji, u MUP-u odgovaraju da „vlasnik oružja u legalnom posedu u svakom trenutku može bez nadoknade isto predati nadležnom organu, odnosno policijskoj stanici na čijoj teritoriji ima prijavljeno prebivalište”.

„U postupku predaje oružja, stranka izjavljuje pred nadležnim organom da oružje predaje u trajno vlasništvo Republike Srbije, bez naknade”, rečeno je u policiji litu „Politika“.

Naša država ima veliki problem i s nelegalnim oružjem koje je nasledstvo ratova devedesetih godina prošlog veka. Nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. i pokretanja akcije „Sablja”, mnogi građani su iz straha masovno nosili oružje u policiju i poklanjali ga državi. Držanje automatskog oružja, poput „kalašnjikova” kao i eksplozivnih naprava (bombe kašikare) teško je krivično delo u svim zemljama sveta, i tu i naš zakon ne odstupa. Takođe, policija u svojim akcijama protiv kriminala često zapleni bombe, automatske i poluautomatske puške.

Prema zvaničnim podacima MUP-a, pre dve godine je uništeno 18.000 komada ilegalnog oružja koje je zaplenjeno od izvršilaca krivičnih dela ili su ih građani sami predali. Ministarstvo unutrašnjih poslova je od 2014. do 2018. godine sprovelo tri procesa legalizacije oružja. Takođe, od 1. juna 2017. pooštreni su i zakoni. Za posedovanje naoružanja u ilegalnom posedu predviđena je kazna od dve do 12 godina zatvora, piše u zakonu.