Učenici treba da učestvuju na raznovrsnim takmičenjima, jer niko nije nadaren samo za jednu oblast. Postoje istraživanja koja pokazuju da su dobri matematičari često uspešni i na takmičenjima iz srpskog jezika (gramatike).
Obrazloženje je da je isti deo mozga zadužen za te dve, spolja gledano različite, ali suštinski srodne discipline. I školska praksa potvrđuje da deca mogu biti podjednako uspešna iz različitih oblasti pa ih ne treba ograničavati da se takmiče samo iz srodnih predmeta – kaže za Danas Dragan Prpa, psiholog u OŠ „Sveti Sava“ u Bačkoj Palanci.
Za razliku od stručnjaka, kreatori kalendara takmičenja iz Ministarstva prosvete godinama unazad sprečavaju jedan broj najuspešnijih učenika da testiraju svoje znanje iz različitih oblasti, jer, s jedne strane, postavljaju ograničenje da se učenik može takmičiti najviše iz dva nastavna predmeta i jedne vannastavne aktivnosti, a s druge, ne vode računa o preklapanju datuma održavanja takmičenja. Čak i ako je reč o srodnim predmetima.
Tako će ove godine osnovci koji su se plasirali na okružno takmičenje iz fizike i opštinsko iz tehničkog i informatičkog obrazovanja morati od jednog da odustanu, jer su zakazana u istom danu. Tako će biti i sa decom koja su obezbedila prolaz na opštinsko iz srpskog jezika, a žele da izađu i na fiziku ili TIO. Slično su prošli istorija i biologija sa opštinskim nivoom, ali takmičenja počinju u različito vreme, pa će zainteresovani đaci po svoj prilici uspeti da stignu na oba.
U školama kažu da se ovaj problem može rešiti boljom organizacijom, ali da je problem što se kalendar objavljuje prekasno i predlozi stručnih društava često ne poštuju. Goran Manojlović, nastavnik TiO i informatike i računarstva u zaječarskoj OŠ „LJubica Radosavljević Nada“, kaže da su stručna društva dužna da svoje predloge pošalju do 15. jula, ali da Ministarstvo prosvete kalendar donosi tek krajem godine ili početkom januara.
Kalendar bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da bude poznat najkasnije do 1. oktobra i da se pre objavljivanja društvima pošalje predlog, kako bi se sporne stvari ispravile. Manojlović dodaje da bi trebalo razmisliti da se takmičenja organizuju i petkom, sem subotom i nedeljom, i da je to moguće izvesti za opštinski nivo.
Sagovornik Danasa smatra da učenicima treba omogućiti da biraju iz čega će se takmičiti prema svojim afinitetima i potvrđuje da su đaci zainteresovani za različite discipline. Oni koji izaberu TiO ili informatiku se vrlo često takmiče i iz stranih jezika. Dragan Prpa kaže da bi sezona takmičenja mogla da počne i ranije, a ne da se uvek čeka drugo polugodište.
Na komentar da bi u tom slučaju nastavnici imali primedbu da nisu ispredavali dovoljan broj lekcija, Prpa odgovara da bi po toj logici sva takmičenja trebalo da se odražavaju na kraju školske godine.
– Tu postoji određena konzervativnost, jer se neka takmičenja godinama unazad organizuju u isto vreme, što pokazuje da nije reč o planu već da je to ustaljena navika – ističe Prpa.
Na pitanje kakvu poruku sistem šalje najboljim učenicima koji se plasiraju na visoke nivoe takmičenja, a onda moraju da odustanu od nekih predmeta jer se termini poklapaju ili stručna društva nisu htela da se dogovore i usklade satnicu, Prpa odgovara:
– Šalje im poruku da je bitna procedura, a ne kako se oni kao pojedinci osećaju. Uspesi na takmičenjima se generalno ne vrednuju. Sem neke vrste prestiža i tapšanja po ramenu ta deca nemaju nikakvu satisfakciju. Ne mislim da to treba da bude materijalna nagrada, ali sigurno ih treba nagraditi jer su uložili dodatni rad i trud. Dodatne poene pri upisu u srednje škole dobijaju samo prva tri učenika na rang-listi koji osvoje nagradu na takmičenjima u osmom razredu. Imali smo učenicu sa 98 poena na republičkom takmičenju iz biologije i bila peta na rang-listi, ali je ostala bez dodatnih poena – navodi Prpa.
On kaže da bi svrha takmičenja trebalo da bude i identifikacija nadarenih učenika, da organizacije poput Petnice i slično same pozivaju najbolje učenike, uključuju ih u različite aktivnosti, kampove… i da bi to za đake bila prava satisfakcija. U postojećim okolnostima, takmičenja gube smisao, deca su sve manje motivisana, nastavnici još manje.
– Smisao takmičenja treba da bude da dete vidi gde se nalazi u grupi njemu sličnih, kako rešava zadatke na težem nivou, jer je naša nastava napravljena prema prosečnim učeniku i ona je za najbolje đake laka – ukazuje Prpa.
Dogovor?
– Mi naše takmičenje ne možemo da pomerimo, jer se pre podne radi teoretski, a po podne eksperimentalni deo. Predsednica Srpskog hemijskog društva razgovaraće sa Društvom za srpski jezik i književnost da vidimo koliko ima učenika koji žele da izađu na takmičenja iz hemije i književne olimpijade i da pokušamo da se organizujemo tako da učenici u pauzi između dva dela našeg takmičenja urade test iz književnosti – izjavio je za Danas Živoslav Tešić, profesor Hemijskog fakulteta, povodom preklapanja opštinskih takmičenja iz ova dva predmeta, koja su zakazana za 3. mart.
Српски језик 
Slovenčina 
