Skriveni vodopadi Fruške gore

Foto: Pixabay

Ne tako davno planinari „Železničara“ su se uverili koliko je bio u pravu apostol Vojvodine Vasa Stajić kada je još 1924. godine pisao „… i možete godinama, i zimi i leti svaki slobodan dan provoditi na Fruškoj gori, a da ne smete reći da je svu poznajete…“.


Predvođeni čika Acom (Damjanović), svojim zaštitnim znakom, posle skoro deceniju traganja panonskom lepoticom „železničari“ su uspeli da koriguju uvreženo mišljenje da na Fruškoj gori postoji samo jedan, Dumbovački, vodopad, piše portal „021“.

Otkrili su novih tridesetdevet, a da nisu sigurni da je i tu kraj; veliko iznenađenje je i da se najviši, visine petnaest metara, nalazi na samo trinaest kilometara od centra Novog Sada.

Ishodište zablude

Planinari i zaljubljenici u panonsku lepoticu smatraju da je jedan od uzroka dugogodišnjeg pogrešnog uverenja u izuzetnoj zabačenosti ovih divota prirode.

Kao da skrivaju sopstvenu lepotu, udaljeni su od javnosti i do njih ne vode čak ni planinarske bagaze. Nepristupačnost je razlog što su ostale nepoznate.

Fruškogorski vodopadi su kao zrna zlata; traže mnogo truda da bi se do njih došlo, mali su, i užitak pružaju samo onima koji se trude da ih pronađu kada su najlepši i najbogatiji vodom.

Dug geološki nastanak

Značajnije je pitanje otkud toliki splapovi na izrazito niskom uzvišenju, koje mnogi iz alpskih krajeva nikada ne bi ni označili planinom.

Odgovor je u dugom geološkom nastajanju jedine vojvođanske planine tokom koje je prolazila brojne geološke faze i iz svake vuče uočljive tragove. Zapravo, svaki geološki period je na neki način obeležio Frušku goru, ostavio svoj pečet.

Otuda tolika raznovrsnost u geomorfologiji, mineralima, flori, fauni…

Začuđujuća ispresecanost

Ispresecanost potocima je posledica tektonskih poremaćaja pri prelasku u novo geološko doba.

Upravo je ispresecanost možda i najuočljivija karakteristika koja ovu nisku i neveliku planinu, ili brdo, čini izuzetno teškom za planinarsko osvajanje, mada je samo osam kota, nepun kvadratni kilometar površine našeg dragulja, iznad 500 metara nadmorske visine.

[wonderplugin_slider id=170]

 

Tako najviši vrh, Crveni čot, dostiže tek 539 metara, dok od Slankamena do Šarengrada nema ni 80 kilometara.

Ipak, ovakva planina, načelno siromašna vodom, ima preko 200 izvora, i preko 65 stalnih potoka u 43 doline. Većina je začuđujuće strma za nisko uzvišenje.

Dakle, dosta je vodotokova, ali uočljivo siromašnih sa vodom. Više od polovine i redovno presušuje.

Vodopadi ne stižu do Save

Od tridesetdevet vodopada, osam se nalazi u neposrednom okruženju Crvenog čota, dvadestsedam su na vodotocima usmerenim ka Dunavu, dok dvanaest vodi južnom padinom, ali niti jedan ne stiže do Save, već se svi gube u poroznom tlu.

S obzirom na raznoliko bogatstvo, ne čudi da između Dunava i Save ima svakakvih vodopada, erozivni su u većini, ali podosta je tektonskih, na rasednim odsecima, akumulativnih u krečnjačkim i dolomitskim stenama. Većina su slapovska, mada i u kaskadama, stepenasti, nisu baš retki.

Po visini i količini vode, ovdašnji nisu ni nalik vodopadima na rekama Zambezi, Mekongu ili Nijagari. Visoki su najčešće od tri do četiri metra, sa izrazito oscilatornim protokom vode. Tek polovina se tokom cele godine uliva u Dunav.

I najveći presušuje

Gde se nalazi i koliko je visok najveći fruškogorski vodopad?

Odgovor je iznenađujući, najveći vodopad, Veliki Kestenski, je ujedno i najbliži Novom Sadu. Udaljen od centra grada tek 13 kilometara, visok je čak 15 metara. Nevolja je što leti presušuje.

Teško da iko iz mravinjaka od 450.000 ljudi i zna da u blizini nastajućeg velegrada postoji mali dragulj. Zapravo, teško da je ijedan Novosađanin čuo i za potok Šandorovac u čijem toku je vodopad.

Izvire ispod Rakovačkog kamenoloma, na nadmorskoj visini od 200 metara, dug je 3,7 kilometara, u Dunav se uliva između Novih Ledinaca i Novog Rakovca.

Poligon za specijalce

Veliki Kestenski se nalazi na bezimenoj potočnoj pritoci Šandorovca, na lokalitetu Kišanj, ispod kote Kesten. U neposrednoj blizini je i vodopad Mali Kestenski, čija visina, deset metara, je za naše prilike impresivna.

Oba imaju po dve kaskade, nisu izdašni vodom i oba leti presušuju. Dolina u kojoj je potok je dobrim delom pod militarnom kontrolom, služi kao poligon za specijalne jedinice vojske, policije i službe državne bezbednosti.

Među najatraktivnijim je Koruški vodopad, lociran na Almaškom potoku, sa devet kilometara jednim od dužih i vodom izdašnijih. Izvire na nadmorskoj visini od 295 metara, uliva se u Dunav kod Koruške, na visini od 78 metara, što znači da ima pad od 217 metara.

Na samo kilometar od ušća prihvata pritočnicu Medviš, a nekoliko desetina metara uzvodno je vodopad visok 6,5 metara.

Kanjon u blizini Novog Sada

Neposredno iza vodopada nastaje u dužini od oko 600 metara pravi pravcati kanjon. Strane su mu potpuno vertikalne i usečene u debele slojeve lesa.

Među više fruškogorske vodopade spadaju Kozarski (7,5 metara), Šakotinački (6,5) i Lazin vir (5,2), ali prema mišljenju novosadskih alpinista najdivljiji, gotovo nepristupačni su vodopadi na slivu Ugljarskog potoka kod Grabova.

Osobenost Fruške gore su delimično veštački vodopadi. Reč je o nekadašnjim kamenolomima i iskopima u čijim reverima je tokom decenija eksploatisanja presečen prirodan potok.

U daljoj eksploataciji, voda se pumpama izbacuje, no, nakon okončanja radova u basenima se taloži voda, zapravo mala jezera. Često se prekinut potok obrušava i sa više desetina metara u nove iskopine, pa je, recimo, Južni vodopad u strelištu Rakovac visok čak 30 metara. Međutim, leti presušuje.

Još je zanimljiviji, pa i atraktivniji, Istočni vodopad na jezeru Srebro kod Ledinaca. Zapravo vrlo moćan Kamenarski potok, sa padom od čak 50 metara po kilometru, presečen je kamenolomom, koji se pre desetak godina delimično napunio vodom. Od mesta preseka Kamenarskog potoka do nivoa jezera je 40 metara, pa je ovaj poluveštački vodopad ujedno i daleko najviši.

Planinarska transverzala

Novootkriveno prirodno bogatstvo zavičaja biće od značaja onoliko koliko Novosađani budu pokazali volje da se upoznaju sa lepotama za koje do nedavno nisu ni pomišljali da su im na dohvat ruke.

Za početak mogu da krenu transverzalom „Fruškogorski vodopadi“, dužine dvanaest kilometara kojom je obuhvaćeno dvanaest dragulja, od Šakotinačkog potoka do Velikog Kestenskog. Obilazi se za dvanaest sati u jednom danu, odnosno za deset sati ako se šetnja raspodeli na dva dana.

Ostavi odgovor

Molimo vas unesite komentar
Unesite vaše ime ovde