Slovaci su jedna od nacionalnih manjina u Republici Srbiji, koju u institucionalnom smislu predstavlja Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine, ali je vrlo aktivna širom zemlje na okupljanju i brizi o svom identitetu.
U najvećem delu naseljavaju prostore AP Vojvodine, tj. severa Srbije, a pored Kovačice, u kojoj postoji znameniti Muzej naivne umetnosti, njihovo prisustvo je značajno i u Bačkom Petrovcu, kao i na zapadu Vojvodine, u opštini Šid.
O životu Slovaka u Srbiji, njihovim običajima, kulturi, udruženjima i aktivnostima, za Euronews Srbija je govorila predsednica KUD „Jednota“ Šid Nataša Kolar, koja je i član Nacionalnog saveta Slovaka, potpredsednica Izvršnog odbora i potpredsednica Matice slovačke za Srem.
Dolazak na ove prostore pre tri veka
Na pitanje kada su Slovaci došli na prostor Srbije, Kolar odgovara da su prostor Bačke, kao najsevernijeg dela Srbije, naselili pre oko 300 godina.
„To je prvo bio dolazak u Bačku, u Gložan, Bački Petrovac. Posle toga su se selili po Sremu, po Banatu i širili dalje. Sad Slovaka ima najviše u Bačkom Petrovcu kao centru, a ima ih jako puno i u Kovačici, Padini, to je u Banatu. Oni su se iz Bačke doseljavali i u Srem, u Šid. Prvi Slovaci su došli 1810. godine, od tada smo u Šidu, preko 200 godina“, kaže Nataša Kolar i objašnjava motive odlaska u druge krajeve:
„Ovamo su došli Slovaci evangelici, odnosno protestanti, koji su na neki bili način terani iz Slovačke, koja je danas katolička. A ovi naši Slovaci su se preorijentisali na evangeličku veru, odnosno protestantsku. Tako da su to uglavnom bili Slovaci evangelici koji su pod pretnjom iseljavani iz tih krajeva. Oni su onda dolazili ovamo, u ‘Donju zemlju’ kako Slovaci kažu. Prvo su naselili Bački Petrovac, Bačku, pa su se dalje širili po Vojvodini“, navodi Kolar.
„U Srbiji imamo obrazovanje na slovačkom jeziku i slovakistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu“
Nataša Kolar objašnjava i da postoji više organizacija koje se nalaze u središtu društvenog života slovačke nacionalne manjine u Srbiji i koje u fokusu imaju očuvanje identiteta Slovaka.
„Najvažniji je Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine sa sedištem u Novom Sadu. Trenutna predsednica je Dušanka Petrak, koja je iz Kovačice. Dalje, tu je Slovačka evangelička crkva, tu nam je biskup Jaroslav Javornik. Imamo Maticu slovačku, sa sveštenikom Branislavom Kulikom kao trenutnim predsednikom.To su tri krovne organizacije Slovaka koje rade na očuvanju kulture, jezika, identiteta,“ kaže ona i nastavlja:
„Mi u Srbiji imamo obrazovanje na slovačkom jeziku, imamo slovakistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, imamo srednje škole, gimnazije, recimo u Bačkom Petrovcu, imamo i u Kovačici škole gde se uči baš na slovačkom jeziku. Koliko znam, postoje i srednje škole gde je recimo jedno odeljenje na slovačkom jeziku“, rekla je Kolar.
Ona kaže i kako u Šidu, u kome živi, ne postoje škole gde se uči slovački jezik, već da se jezik uči fakultativno kao izborni predmet i da trenutno ona predaje maternji jezik deci.
O tome koliko je sagovornica Euronews Srbija društveno aktivna unutar slovačke zajednice govori i veći broj tela i udruženja u kojima je aktivna.
„Ja sam inače i član Nacionalnog veća Slovaka i potpredsednik Izvršnog odbora, a u Šidu sam predsednica kulturno-umetničkog društva ‘Jednota’, koje radi na očuvanju kulture i tradicije i ujedno sam i potpredsednica Matice Slovačke za Srem“, objašnjava ona.
Kao glavni problem sa kojim se susreće kao predsednica kulturno-umetičkog društva, Kolar ističe manjak omladine, međutim, radom nastoje da prevaziđu taj problem.
„Omladine nemamo trenutno, što je jako tužno i alarmantno. Mislim da je krenulo još od one korone, pa iseljavanja u Slovačku, u Nemačku, odlazak u školu, u Bački Petrovac, odlazak na fakultete u Novi Sad, Beograd, čak i u Slovačku“, kaže ona.
Interesovanje za aktivnosti u zajednici, ipak postoji
„Mada, pošto sam ja sad nova u ovoj školi od početka ove školske godine, pošto radim sa decom, pokušavamo da ih što više animiramo, da ih pozovemo da se uključe. Prošle godine smo krenuli projekat izučavanja slovačkog jezika u predškolskim ustanovama. Znači Šid, Erdevik, Bingula i Ljuba, to su četiri mesta u šidskoj oblasti u kojoj najviše žive Slovaci“, kaže ona i dodaje:
„I za sad mogu reći da to ide malo slabije u Šidu, možda zato što je veće mesto, ali recimo u Binguli, Erdeviku i Ljubi ima dosta zainteresovane dece. Znači to nam je početni korak, cilj je da mi decu preko vrtića usmeravamo dalje u osnovnim školama“, ističe ona.
Uspevaju da organizuju Dečiji festival slovačke narodne pesme i zadovoljna je uslovima koje imaju.
„Imamo jako lep ‘Slovački dom’ u Šidu, jako lepu zgradu, koja je izgrađena pedesetih godina prošlog veka i ona je jako lep prostor koji imamo za rad. Nažalost, trenutno imamo manje članova, ali radimo na tome da to poboljšamo“.
Pored toga, Nataša Kolar je aktivna i u duhovnom životu slovačke nacionalne manjine kao kantor.
„Dugo godina sam aktivna u Slovačkoj evangeličkoj crkvi kao kantor. On je taj koji uz sveštenika vrši bogosluženja, vodim crkveni hor i tako dalje. Slovačka evangelička crkva je najveća crkva Slovaka u Srbiji. Da razgraničimo, ima Slovaka katolika, ima i metodista, baptista, adventista, to su razni pravci u protestantizmu, kod nas je najveća evangelička crkva. U Šidu ima otprilike 300 članova i najveći problem je što trenutno nemamo redovnog sveštenika. Nama dolazi sveštenica Svetlana Vojnić-Feldi koja živi u Staroj Pazovi, ona inače radi i u Hrvatskoj, pa onda, zato što smo mi pogranično mesto, često dolazi kod nas“.
Slovaci u Srbiji – dobar primer saradnje države i nacionalne manjine
Bilateralni odnosi između dve zemlje i stav Slovačke po pitanju nezavisnosti tzv. Kosova imaju uticaj na položaj Slovaka u Srbiji, smatra naša sagovornica.
„Mogu da pohvalim saradnju Slovačke i Srbije, Slovačka ne priznaje nezavisnost tzv. države Kosovo, mislim kako je to jedan od tih preduslova za dobru saradnju, evo i dolazak Roberta Fica govori tome u prilog“, kaže Nataša.
Naglašava kako je saradnja između Republike Srbije i slovačke manjine višedimenzionalna i kako se ona odvija na nekoliko nivoa pominjući i novčanu pomoć koju dobijaju od Srbije, ali i od matice.
„Imamo jako dobru saradnju, što se ogleda u saradnji sa svim našim organizacijama, Nacionalnim savetom, Maticom itd. Znam da dosta sredstava stiže i iz Slovačke, preko Kancelarije za Slovake koji žive u inostranstvu, znam i da Slovačka kao država dosta ulaže i preko Slovačke ambasade u Beogradu. Mi u Šidu smo isto zadovoljni, imamo lepu saradnju, dobijamo sredstva od Opštine Šid, dobijamo sredstva od Pokrajine, od Nacionalnog saveta, tako da sam sa te strane potpuno zadovoljna“, zaključuje Nataša Kolar.
Српски језик 
Slovenčina 
