U Srbiji četvrtina stanovništva sa mesečnim primanjima od 15.400 dinara je u stanju relativnog siromaštva, pa je zemlja prva na listi po siromaštvu ako se poredi sa zemljama EU, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko.
On je na panel diskusiji na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, povodom predstavljanja novog broja stručnog časopisa Monitoring socijalne situacije u Srbiji (MONS), rekao da se siromaštvo još meri na osnovu pretpostavki iz Strategije za smanjenje siromaštva urađene pre 15 godina.
„U Srbiji se siromaštvo meri, ne kroz evropski koncept relativnog siromaštva, što podrzumeva primanja manja od 60 odsto nacionalnog proseka, već kroz apsolutno siromaštvo koje se definiše potrošačkom korpom u kojoj je minimum namirnica za preživljavanje“, naveo je Arandarenko.
Koncept relativnog siromaštva, prema njegovim rečima, podrazumeva da je za smanjenje siromaštva neophodan, ne samo privredni rast, nego i smanjenje nejednakosti u dohocima kako bi što više ljudi moglo da učestvuje u ekonomskom, socijalnom i kulturnom životu zemlje.
„Ako se poredi sa zemljama EU, a na listu priključi i Turska, Srbija je na prvom mestu po stopi relativnog siromaštva, iza nje su Bugarska, Portugalija i Makedonija“, poručio je Arandarenko.
[wonderplugin_slider id=9]
Dodao je da je 2016. godine stopa apsolutnog siromaštva stanovništva sa dohotkom ispod 11.700 dinara bila 7,3 odsto, a u ekstremnom siromaštvu je bilo od jedan do 1,5 odsto stanovnika. Kako je naveo, apsolutno siromaštvo nije karakteristika samo nerazvijenih zemalja i da u Americi, čija je potrošačka korpa hrane mnogo bogatija, izmerena stopa tog siromaštva od 12,7 odsto.
Današnja socijalna politika, prema rečima docenta Pravnog fakulteta u Beogradu Danila Vukovića, podređena je ekonomiji kao i u Strategiji za smanjenje siromaštva koja je prestala da važi, a njene osnovne pretpostavke nisu ispunile očekivanja da će se efekti ekonomskog rasta preliti na siromašne i poboljšati njihov položaj.
I nove socijalne politike, po njegovim rečima, oličene u Programu reformi politike zapošljavanja i socijalne politike, sastavljene su na istim pretpostavkama, pa su i one u funkciji ekonomskog razvoja.
Ako se obrazovanje, politike rada i zapošljavanja ili socijalne zaštite usmere, kako je rekao, samo na ekonomske ciljeve, povećanje konkurentnosti i jačanje privrede, tada ne mogu da teže jednakosti ili pravdi.
„Danas se socijalne politike ne bave uzrocima siromaštva ili slabog obrazovanja i otklanjanja uzroka, već se nude ista rešenja kao i pre 15 godina, a to znači da ni ova Vlada nema jasnu viziju za delotvornu socijalnu politiku koja se, između ostalog, postiže i jačanjem političke moći glasa onih grupa koje su posebno pogođene“, rekao je Vuković.
Dodao je da državne politike nude borbu za blagostanje bez učestvovanja onih čijem se blagostanju teži.
„Strategija za smanjenje siromaštva je bila proizvod onog vremena, a sada treba povesti dijalog kako da se otklone ograničenja i sektorske politike smanje neravnopravnost, pa da na primer obrazovanje postane jednako dostupno i siromašnoj deci“, zaključio je Vuković.
Српски језик 
Slovenčina 
