Šta zaposleni treba da znaju o izmenama u zdravstvenom osiguranju?

04/29/2019

To su uglavnom izmene vezane za određene vrste bolovanja. Zaposleni kao osiguranici obaveznog zdravstvenog osiguranja imaju pravo na novčane naknade, između ostalog i pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad. Može se reći da su neka
rešenja u Zakonu više, a neke manje povoljna (kao npr. novi način obračuna bolovanja preko 30 dana).

Novi način obračuna bolovanja preko 30 dana

Prema novom Zakonu o zdravstvenom osiguranju menja se način obračuna naknade zarade za bolovanje preko 30 dana (bolovanje koje se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja).

Branka Srdić je diplomirani pravnik. Njen blog „Upoznaj svoja prava“ ima za cilj da edukuje zaposlene u pogledu poznavanja prava koja proističu iz radnog odnosa. Ona smatra da je radni odnos ipak odnos dve suštinski nejednake strane, gde zaposleni ne može uvek dobiti sve, ali može dobiti ono što mu je najpotrebnije.

Podsetimo, bolovanje zaposlenog do 30 dana i bolovanje počev od 31. dana su drugačije regulisani:

bolovanje zaposlenog za period prvih 30 dana isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, a osnov za obračun naknade reguliše Zakon o radu;
bolovanje za period od 31. dana se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a osnov za naknadu zarade reguliše Zakon o zdravstvenom osiguranju.

Prema novom Zakonu o zdravstvenom osiguranju osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za zaposlenog je prosečna zarada koju je zaposleni ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad (tj. otvoreno bolovanje). Prema prethodnom zakonu gledala se prosečna zarada koju je zaposleni ostvario u prethodna tri meseca.

Ukoliko zaposleni koja ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja nije ostvario zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu kada je otvorio bolovanje, osnov za naknadu zarade za one mesece u kojima nije radio biće minimalna zarada za te mesece.

Važno je napomenuti sledeće: za sve osiguranike koje su na dan stupanja na snagu novog zakona koristili određena prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja nastavljaju da se primenjuju odredbe prethodnog zakona.

Novi način obračuna bolovanja preko 30 dana odnosi se samo na ono bolovanje koje je otvoreno počev od 11. aprila 2019. godine, dok za bolovanje koje je otvoreno pre 11. aprila i dalje važi prethodni zakon.

Povoljnija rešenja za roditelje teško obolele dece

Jedna od najvažnijih izmena u zakonu koja je dugo očekivana odnosi se na roditelje dece koja su teško obolela od malignih bolesti ili nekog drugog teškog oboljenja. Oni će od sada imati pravo na bolovanje tokom celokupnog lečenja deteta sve do navršene 18. godine deteta (ili do ozdravljenja deteta). Za sve to vreme će primati 100 posto naknade zarade.

Do sada je ova naknada iznosila 65 posto, a roditelj je mogao da koristi bolovanje u trajanju od svega četiri meseca bolovanja. Nakon toga je roditelj zavisio od volje odnosno sluha poslodavca za njegovu situaciju, tako da su mnogi roditelji po isteku bolovanja dobijali otkaz u firmi gde rade, ili su sami davali otkaz kako bi se mogli posvetiti nezi deteta.

Važno je naglasiti da ovo pravo nije bezuslovno zagarantovano do kraja njegovog korišćenja, odnosno roditelji imaju obavezu da bolovanje obnavljaju na svakih šest meseci.

To će činiti dostavljanjem lekarskog izveštaja i odgovarajuće medicinske dokumentacije Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Ukoliko je dete u međuvremenu ozdravilo roditelj će zatvoriti bolovanje.

Šira ovlašćenja izabranog lekara – bolovanje do 60 dana

Prema novoj regulativi izabrani lekar ceni privremenu sprečenost za rad zaposlenog za prvih 60 dana bolovanja (do sada je izabrani lekar mogao da odobri bolovanje za prvih 30 dana).

Počev od 61. dana ocenu donosi lekarska komisija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (do sada je komisija cenila bolovanje od 31. dana).

Ovo rešenje se u javnosti pravda potrebom da se smanje gužve vezano za odlazak na lekarsku komisiju, kao i da se povećaju nadležnosti izabranog lekara koji je u prvom kontaktu sa pacijentom i ima najbolji uvid u zdravstveno njegovo stanje. I dalje će postojati mogućnost kontrole ukoliko poslodavac posumnja u zloupotrebu bolovanja od zaposlenog.

Važno je napomenuti da se ova novina u zakonu odnosi na bolovanje koje je otvoreno počev od 11. aprila. Za sva bolovanja koja su odobrena zaključno sa 10. aprilom primenjuje se stara regulativa (izabrani lekar otvara bolovanje za prvih 30 dana, a od 31.dana produžava komisija RFZO).