Srbija će dobiti novi zakon o pojednostavljenom angažovanju sezonskih radnika u turizmu i ugostiteljstvu, građevinarstvu, i poslovima za pomoć u kući, a po uzoru na postojeći zakon o sezoncima koji rade u poljoprivredi, rečeno je Tanjugu u NALED-u.
Plan je da se na osnovu postojećeg zakona i softvera, koji je namenjen za radnike na poljoprivrednim radovima, izradi novi dokument koji bi trebalo da omogući da se iz sive zone sklone svi oni koji rade na povremenim poslovima čuvanja dece, čisćenju domaćinstva ili daju privatne časove školarcima…
„Država je preduzela prve korake, i to je vrlo pohvalno. Formirana je radna grupa koja treba da izradi predlog zakona o pojednostavljenom angažovanju sezonskih radnika u ugostiteljstvu i turizmu, građevini i poslovima za pomoć u kući, koji su nam posebno važni jer tu većina ljudi radi u sivoj zoni“, kaže izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.
Novim zakonom bi se desetine hiljada ljudi mogli prevesti iz sive zone u legalne tokove, uverena je Jovanovićeva.
Angažovani na tim poslovima bi imali penziono i zdravstveno osiguranje što je, prema njenoj oceni, posebno važno u uslovima pandemije kada ljudi ostaje bez posla.
„Ovakvi sistemi kratkoročnog angažovanja ‘na dan’ će im omogućiti da nastave da rade legalno, da imaju plaćene poreze i doprinose, i bar na neki način prebrode ovaj period krize“, rekla je Jovanovićeva.
U proteklih godinu i po dana od početka primene zakona i aplikacije za prijavljivanje sezonaca koji rade u poljoprivredi, angažovano je 37.000 radnika, što je u državnu kasu po osnovu naplaćenih poreza i doprinosa unelo oko 3,3 miliona evra, odnosno oko 390 miliona dinara.
[rev_slider alias=“webmarketing“][/rev_slider]
NALED predlaže besplatan upis imovine u katastar dve godine
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) predložila je državi da se građanima omogući dve godine besplatnog upisa nepokretnosti u katastar kako bi katastri širom Srbije posle više decenija imali ažurne i potpune baze dokumenata.
U naredne tri-četiri godine trebalo bi da se reši višedecenijski problem pitanja vlasništva nad imovinom u Srbiji s obzirom da brojne nepokretnosti građana i države nisu upisani u katastar nepokretnosti pa se ne zna ko je trenutni vlasnik pojedinih objekata, kaže za Tanjug izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.
„Naš predlog je da se u sledećem mandatu vlade, u resoru građevine, i zbog toga smo razgovarali sa ministarkom (Zoranom) Mihajlović, zaokruži rešavanje pitanja imovine. To je vrlo kompleksan sistem koji obuhvata i prostorno planiranje, i ozakonjenje, eksproprijaciju i konverziju prava na zemljištu“, rekla je Jovanovićeva.
U mandatu aktuelne vlade, podseća, uređen je postupak upisa nepokretnosti u katastar za sve one koji sada stiču ili prometuju nekretnine.
Međutim, postoji veliki broj predmeta koji su nasleđeni iz prethodnih decenija koje treba rešavati i koji su, kako ocenjuje, u nekim slučajevima dosta komplikovani.
„Zato predlažemo da se uradi dvogodišnja kampanja besplatnog upisa u katastar, ali i da se pored tog oslobođenja od plaćanja takse za upis, obezbedi i pravna i stručna pomoć građanima kako bi mogli da razreše probleme koje imaju na parcelama i u postupcima“, rekla je direktorka NALED-a.
Na taj način, nada se, za tri ili četiri godine katastar bi mogao da bude potpuno ažuran, a svi postupci uređeni.
Da bi se ovaj plan realizovao, definisan je koncept „e-prostor“, koji podrazumeva razvoj prostornih planova na elektronski način, objašnjava Jovanovićeva.
To znači, kaže, da bi sva javna preduzeća i lokalne samouprave svoje uslove prilikom izmene planskih dokumenata unosili u bazu istovremeno, elektronski, što bi za početak omogućilo da svi prostorni planovi budu ažurni u realnom vremenu.
Na ovaj način bi se, kaže, omogućilo planiranje dugoročnih investicionih projekata, a privrednici bi znali koji će se infrastrukturni radovi izvoditi na određenom području.
„Pomoglo bi, naravno, i daljem sređivanju katastra. Kroz sistem e-prostor planiramo da budemo podrška državi, da se radi na ovim pitanjima, a nadamo se da će u ovom mandatu biti apetita da se to pitanje konačno zaokruži i u potpunosti reši“, rekla je Jovanovićeva.
Српски језик 
Slovenčina 
