Svojevremeno, Jelena Popović na svom blogu koji je posvećen zdravoj hrani objavljivala je i recepte za jela u kojima koristi samo zdrave namirnice želeći da pokaže da ukusna jela mogu biti bez šećera, brašna i industrijskih proizvod. Nedavno je rešila da svoje znanje i iskustva podeli putem YouTube kanala.
Mlada, ambiciozna i vredna Jelena Popović iz Maglića na najbolji način koristi zdravu prirodnu sredinu i kako kaže živi u skladu sa prirodom koja je daruje mirisnim biljkama i zdravom hranom. Apsolvent Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu već tri godine bavi se organskom proizvodnjom povrća, voća, lekovitog i začinskog bilja, a odnedavno priprema različite kozmetičke preparate na bazi prirodnih sastojaka.
Još kao mala devojčica pomagala je dedi u bašti i tako naučila da sadi, okopava, zaliva i bere zdrave mirisne plodove. Kada je deda iznenada preminuo nije mogla da dozvoli da velika bašta i okućnica zarastu u korov, te je odlučila da nastavi tamo gde je on stao. Htela je da pokaže i dokaže pre svega svojim roditeljema da ona može i želi da od malog poseda napravi interesantan posao.
Jelena u svojoj bašti u kojoj je primenila teorijsko i praktično
„Bašta nikad nije bila tretirana nikakvom hemijom i shvatila sam da je to moja velika šansa i prednost. Nabavila sam 1000 sadnica malina sorte vilamet i polane, a u jednom delu bašte zasadila sam jagode i krenula da istražujem i učim. Zahvaljujući studijma imala sam dobro teorijsko znanje, a tih godina radila sam i sezonske poslove u selu tako da sam stekla i solidno praktično znanje“, kaže Jelena dodajući da danas ima dva plastenika površine oko 50 metara kvadratnih, a sa velikim elanom i ljubavlju sama proizvodi rasad desetak različitih sorti paradajza, krastavaca, paprike, tikvica, a seje i luk, spanać, blitvu.
Gde je puno posla, kako kaže, ima i problema, ali oni su tu da se rešavaju.
„Kada su sazrele prve maline cena im je bila izuzetno niska, bila je to najlošija godina za malinare, a ja sam bila na početku moje priče i naravno nisam htela da odustanem. Posle sam se dosetila, pa sam od malina koju nisam mogla prodati počela da pravim, sokove, pekmez, liker. Prošle godine sam ih sušila na suncu i u dehidratoru. Dobila sam izuzetno ukusan i neobičan poizvod. I paradajz sorte šljivar sušim i kombinujem sa maslinovim uljem i začinskim biljem“, kaže naša sagovornica i napominje da sav višak raznovrsnih proizvoda prodaje onima koji znaju da prepoznaju vrednost i miris zdrave hrane.
[rev_slider alias=“slider-2″][/rev_slider]
Pored lekovitog bilja, sakuplja i gljive
Pored voća i povrća Jelena se bavi i uzgojem i sakupljanjem lekovitog i začinskog bilja, te uvek ima nanu, matičnjak, lipu, kamilicu, bosiljak, zovu, crvenu detelinu, ruzmarin, dragoljub, glog, maslačak, koprivu, belu radu, bokvicu, plućnjak. Nešto gaji u bašti, a mnoge biljke bere kada sa članovima porodice koji su joj velika podrška i oslonac planinari na Fruškoj gori, Zlatiboru, a sa Tare se nikada ne vraća bez divlje vranilove trave.
„Na Tari gde često porodično odlazimo pored lekovitog bilja upoznala sam čudesni svet gljiva. Poznajem oko 100 vrsta, a kako bih proširila svoja znanja uključila sam se u rad novosadskog Gljivarskog društva.“
Svojevremeno je na svom blogu koji je posvećen zdravoj hrani objavljivala i recepte za jela u kojima koristi samo zdrave namirnice želeći da pokaže da ukusna jela mogu biti bez šećera, brašna i industrijskih proizvod. Nedavno je rešila da svoje znanje i iskustva putem YouTube kanala podeli sa svima onima koji poštuju svoje parče zemlje i uzgajaju povrće i voće bez ikakve hemije.
Pripremite čaj od ljuski jaja koji odlično deluje na biljke
„Ljuske od jaja koje mnogi bacaju mogu poslužiti kao odlična prihrana voću i povrću. Treba ih dobro osušiti i usitniti staviti u teglu preliti jabukovim sirćetom, prekriti gazom i ostaviti dve do tri nedelje. Kad masa prestane da se peni tečnost procediti i praviti rastvor od dve do tri kašike i jedne litre vode te prskati povrće i tako mu obezbediti kalcijum koji je neophodan za kvalitetan cvet i plod, takođe se od koprive može praviti odlično organsko đubrivo za biljke“, ispričala nam je Jelena dodajući da krompirovu zlaticu redovno skuplja, ne koristi insekticide, a ove godine je nabavila seme krompira sa ljubičastom korom na čijem lišću ima znatno manje zlatica.
Osim toga, prema njenom mišljenju, krompir je dobro poprskati i tečnošću u kojoj je odstojao cvet zove.
Kaže da je neke svoje zdravstvene probleme rešila hranom iz bašte i zato je zahvalna prirodi koja uvek ponudi neko rešenje.
Biljkama iz svoje bašte rešila je i neke zdravstvene probleme
„Zbog problema sa kožom opet sam se okrenula biljkama, te sam počela da pripremam različite kreme, sapune macerate tako da imam oko 100 različitih preparata. Završila sam kurs u Beogradu, ali i dalje proučavam biljke i uvek nešto novo otkrijem“, kaže Jelena dodajući da se na putu ka zdravom životu uvek uzda u prirodu i zato se svako jutro budi sa novom idejom, a jednu od njih realiazovale je nedavno kada je zasadila sadnice godži bobice i aronije.
Pogledaj: Biser u svetu ovčarstva – farma Marjanović (VIDEO)
Српски језик 
Slovenčina 
