Više od polovine vozila u Srbiji, 1,2 miliona od ukupno 2,2 miliona, nije u skladu s fabrički propisanom emisijom štetnih gasova – prelaze granicu dozvoljenog.
Za vozače prepreka do prepreke, sve su oštriji uslovi registracije „krševa”. Takvih je u našoj zemlji najviše. Vozi ih siromašniji deo nacije, što je vrlo lako da se zaključi, na njima je teret nameta, a zagađenje se tako baš i ne rešava.
Uskoro će eto katalizatori da nas „spasu” od zagađenja, ali i da dovedu do velikih problema pri produženju registracije. I dok nam se iznad glava odvija najdinamičniji tranzitni avio-saobraćaj u Evropi, jer avioni sagore više kerozina za dan nego svi dizeli u Srbiji za dva meseca, glavni problem su postali ti filteri gasova koji tek za neki procenat smanjuju količinu štetnih čestica.
Ta mera je predviđena Pravilnikom o tehničkim pregledima koji je uveden 5. jula 2018. godine. Od tada se kontroliše i beleži emisija izduvnih gasova na svakom vozilu, ali se još ne sankcioniše kod onih gde prevazilazi propise. Vozačima je dat rok od tri godine da na vozilima „srede” izduvne gasove jer preko dozvoljene količine neće moći da se legalno voze.
Rigorozniji tehnički pregled za ovih godinu i po dana pokazao je strašnu statistiku – da više od polovine vozila u Srbiji, 1,2 miliona od ukupno 2,2 miliona, nije u skladu s fabrički propisanom emisijom štetnih gasova, da prelaze granicu dozvoljenog. Ta granica nije za sva vozila ista i zavisi od modela, godišta i standarda motora. A to znači ništa drugo nego da takvi neće moći da prođu tehničku kontrolu od 5. jula 2021. Od tog datuma nema praštanja.
Na pitanje otkud u našem voznom parku više od polovine broja „štetnih” vozila, odgovor je prilično jednostavan – uklonjeni su im katalizatori koji su glavni prečistači izduvnih gasova. Pitanje zašto iziskuje malo duži odgovor… Na prostoru EU motori norme evro 1 (poznate i kao EC 93) uvedeni su 1993. godine, zatim je tri godine kasnije evro 2 (EC 96) postao obaveza, a evro 3 je stupio na snagu 2000. godine. Od 2006. se primenjuje evro 4, od 2009. i evro 5 standard.
[wonderplugin_slider id=67]
U 2014. su proizvođači već prešli na evro 6 emisionu klasu, a pripremaju se sad i za evro 7. Svi ovi standardi su podrazumevali ugrađene prečistače. A naš narod kô narod, skidao ih je s vozila da bi motori „prodisali” jer ih izduv kroz filtere „guši”.
S druge strane, paladijum kao deo katalizatora je skup i tražen metal. Unca paladijuma trenutno iznosi 1.388 dolara, dok je unca zlata oko 1.310 dolara. Kakve to veze ima sa skidanjem, pa i krađama katalizatora?
Paladijum je jedan od plemenitih metala koji je trenutno najtraženiji u auto-industriji, budući da ga primenjuju u katalizatorima koji regulišu nivo izduvnih gasova automobila. Mnogi preprodavci i nesavesni ljudi su izbacili tone kancerogenih čestica u vazduh koji dišemo, jer su skidali katalizatore i prodavali ih za nekoliko desetina evra. I sad ništa drugo nego vraćaj te uređaje na vozila. Čitava „operacija” nije jeftina, a nije ni sigurna u smislu da će vozilu vratiti fabrički propisanu čistoću.
Originalni katalizatori s montažom koštaju i do 500 evra, što zavisi od modela vozila. Univerzalni su jeftiniji, koštaju od 10.000 do 15.000 dinara. Nisu toliko dugovečni, ali ako se pravilno održavaju, mogu da traju od 50.000 do 100.000 kilometara, ali ostaje pitanje da li mogu emisiju gasova iz motora da svedu u dozvoljeni opseg.
Jagma je sada i za polovnim katalizatorima koji se u oglasima nude za 50 do 60 evra. „Sigurni” su kao i sva polovna roba, a kako se datum približava cena će im rasti.
U strategiji ekološke zaštite katalizatori na automobilima dobili su nezasluženo visoko i značajno mesto, a opet će vozačku naciju dobro da lupe po džepu. Računica je jasna – ako 1.200.000 vozila u Srbiji mora da ih ima, puta 50 evra, pa do 500 po komadu, eto državnog harača prve vrste. Mnogo veći problem je uvoz krntija starih do 20 godina koje nikako da zabrane, jer nadležna ministarstva ne mogu da se slože šta je granica, standard motora, godište ili nešto treće.
U najvećem broju zemalja u Evropi i okruženju samo šasija služi za identifikaciju, a motor ne, on je rezervni deo i kad odsluži svoje menja se bez pardona. A kod nas se popravlja do beskraja, pa mu isluženom ne vredi ni katalizator „od zlata”. Kad bi se dozvolilo jednostavnije ugrađivati nove motore, čistiji bi bio vazduh, a katalizator – smešna priča. Progresivnom ekološkom taksom mnoge zemlje rešavaju i uvoz i upotrebu i starih i novih vozila, ali i svih zagađivača. Paprena taksa na krntije odvratiće kupce od takvih, logika je tu jasna, a nema zabrana, nema ograničenja. Plati, pa vozi i zagađuj ako ti se isplati.
Zbog spleta naših zastarelih, a samim tim i nepraktičnih propisa, vozila iz Evrope dolaze i dolaziće u Srbiju da „umru” i tako će biti sve dok ne uprostimo sve sadašnje komplikovane i često pogrešne procedure. Ministarstvo saobraćaja, unutrašnjih poslova, trgovine, zaštite sredine i koje još valjalo bi da zajednički reše i pitaju eksperte kako. Ili da prepišu pozitivna i dobra rešenja od drugih. Ovako kako je, krivi će nam biti katalizatori, istrošene gume, prozukli auspusi i vozači koji imaju skuplje telefone od kola. A vazduh kô vazduh, sve dok se ne vidi, dobar je.
[wonderplugin_slider id=26]
Српски језик 
Slovenčina 
