Nakon ostvarenja „Koriolan“ i „Bela vrana“ Rejfa Fajnsa, „Novembarski čovek“ sa Pirsom Brosnanom ili „Braća Blum“ u kojima su igrali Rejčel Vajs, Mark Rafalo i Ejdrijen Brodi, proširio se glas o Srbiji kao dobroj lokaciji za snimanje filmova, pa se iz godine u godinu realizuju sve veće produkcije.
Krajem januara u Srbiji počinje snimanje filma „Minimata“ u režiji Endrua Levitasa, a Džoni Dep će tumačiti slavnog ratnog fotografa Judžina Smita, koji je razotkrio trovanje živom stanovnika japanskog grada Minamata, prouzrokovano ispuštanjem teških metala iz hemijske fabrike kompanije „Čiso“.
Direktor kuće „Work in Progress“ Aleksandar Tadić kaže da će snimanje trajati sedam nedelja, od toga će nedelju dana provesti na crnogorskom primorju.
„Tek krećemo sa pripremama i pronalaženjem lokacija. Deo seta će morati da se gradi u studiju, jer se radi o specifičnom periodu i radnja se delom dešava u Njujorku, a delom u Japanu“, rekao je Tadić.
Tadić još uvek ne zna da li će neko od srpskih glumaca biti angažovan, ali ističe da se sve ređe dešava da se neki strani film snima u Srbiji, a da se ne angažuju domaći glumci. Što se tiče filma „Minimata“ 80 odsto ekipe biće lokalni kadar.
Poslednjih godina povećan je broj stranih filmova i serija koje se snimaju u Srbiji, a značajan impuls dala je Uredba o podsticajima za produkciju audiovizuelnih dela koja se primenjuje već treću godinu. Za korišćenje podsticajnih sredstava u toku ove godine, zaključno sa oktobrom, podneto je 60 zahteva, a budžetom u tu svrhu opredeljeno je 800 miliona dinara, što je dvostruko više nego prošle godine.
Prema rečima direktora Filmskog centra Srbije Bobana Jevtića, strani investitori potrošili su u Srbiji tokom ove godine oko 3,6 milijardi dinara, a on očekuje da će ukupan iznos dostići prošlogodišnju cifru od preko 3,8 milijardi dinara.
Podsticaje u toku 2016. godine u ukupnom iznosu od 336,3 miliona koristilo je devet investitora iz Srbije, SAD, Indije i Nemačke, a tokom 2017. u iznosu od 394,8 miliona dinara koristilo je 28 investitora iz Srbije, Švedske, SAD, Izraela, Saudijske Arabije, Egipta, Kanade, Francuske, Turske, Grčke, Indije, Slovenije, Velike Britanije, Norveške i Rusije.
[wonderplugin_slider id=22]
Prema podacima, koje je Tanjugu dostavilo Ministarstvo privrede, u toku 2018, zaključno sa oktobrom, izvršena je isplata u iznosu od 715,6 miliona dinara po ukupno 62 zahteva podneta u toku 2017. i 2018. godine, investitorima iz celog sveta, uključujući i domaće.
Analiza Filmskog centra Srbije pokazuje da je ukupan iznos utrošenih sredstava na teritoriji Srbije u 2017. godini iznosio nešto više od 3,8 milijardi dinara i to za igrani film 2,2 milijardi, za postprodukciju 114,9 milona, za TV serije 1,1 milijarda i za reklame 395,8 miliona dinara. Tako je na uložen jedan dinar podsticaja srpska privreda u 2017. prihodovala više od devet dinara.
Poređenja radi, u 2016. godini investicije u filmsku industriju iznosile su 2,4 milijardi dinara i na uložen jedan dinar država je prihodovala više od šest dinara.
„Poslednji film koji smo radili za Paramaunt potrošio je šest miliona evra za nepuna četiri meseca. Prethodne godine smo radili na filmu ‘Bela vrana’ Rejfa Fajnsa, trilogiju ‘Intrigo’ sa Benom Kingslijem, ‘Ibiza’, za Universal i Netflix. Pretprošla godina je bila vrlo uspešna i možemo da pričamo o milionskim ciframa“, ističe Tadić i dodaje da razlog sve većeg interesovanja stranih producenata nisu samo podsticaji, već i činjenica da imamo vrlo kvalifikovane ljude i ekipe koje su među boljim u regionu.
Jevtić kaže da se povećanje povraćaja sredstava sa 20 na 25 odsto početkom ove godine, najviše odrazilo na varijabilnost zemalja.
U toku 2016. i 2017. godine najviše je uloženo od strane investitora iz SAD, a tokom 2018. došlo je do porasta investicija od strane Indije.
„Sada imamo neke zemlje koje ranije nismo imali. Imamo prvi kompletno snimljeni kineski film u Srbiji, zatim tu su Švedska, Kanada, imamo tri indijska filma što je jako veliki uspeh. Među njima je jedan od najuspešnijih filmova sa Mati Ratnom, jednim od najvećih indijskih glumaca, koji retko snima van Indije“, istakao je Jevtić.
Jevtić je najavio da će „apdejtovati“ Uredbu o podsticajima za produkciju audiovizuelnih dela, jer su se promenile stvari u regionu.
„Rumunija je uvela 30 odsto, odnosno 40 odsto ako se u filmu pominje Rumunija ili se jasno kaže da je sniman u Rumuniji. Velika je konkurencija i borba tako da stalno morate da se prilagođavate“, rekao je Jevtić.
Српски језик 
Slovenčina 
