Usled ekstremnih vremenskih prilika u Evropi, stručnjaci procenjuju da će zalihe pšenice biti najniže u poslednjih deset godina. Evropska unija je druga po porizvodnji pšenice u svetu, sa kapacitetima od reko 130 miliona tona koji su sada dovedeni u pitanje.
Usled ekstremnih vremenskih prilika u Evropi, stručnjaci procenjuju da će zalije pšenice biti najniže u poslednjih deset godina. Evropska unija je druga po porizvodnji pšenice u svetu, sa kapacitetima od reko 130 miliona tona koji su sada dovedeni u pitanje.
Agroekonomski analitičar, Žarko Galetin navodi kako bi ova siutacija mogla da dovede i do poremećaka cena u smislu skoka, što se već sada može videti na svetskim berzama. Obline kiše i oluje nisu pogodovale vegetativnom periodu biljaka kojima je optimalan raspored padavina neophodan, a kojeg nije bilo ni u Srbiji ni u Evropi.
On ističe, da sa ovakvim uslovima možemo očekivati niži prinos pšenice na globalnom nivou, dok će prinos kukuruza, soje i suncokreta biti negde na prošlogodišnjem nivou. Naravno, ova predviđanja će biti važeća jedino ukoliko ne dođe do nekih ekstremnih poremećaja, grada, olujnih kiša kada bi došlo do poleganja pšenice, što je još jedan problem u pogledu kvaliteta. Što se tiče ostalih kultura, leto je izričito rizičan period, a ukoliko se svi ekstremi izbegnu bilans bi mogao da se završi pozitivnom nulom.
Konkretno, što se Srbije tiče, nikada nije bilo problema zatvaranja spostvenih bilansa i nikada nije bio problem sa ratarskim kulturama. Srbija se u dužem periodu rangira isoko u izvozu kukuruza, a pšenica je takođe prisutna na svetskom tržištu. Vremenske prilike u Srbiji do pre mesec dana nisu bile dobre, ali sada one pozitivno utiču na rod. U aprliu je bilo četiri kišna dana sa prosečnim padavinama oko 16 litara po metru kvadratnom, ali su majske kiše izvukle situaciju, ističe Galetin. On navodi da usevi na poljima izgledaju dobro da će prinos biti zadovoljavajući.
Српски језик 
Slovenčina 