Treća nedelja januara se od 2007. godine, na inicijativu i pod pokroviteljstvom Evropske asocijacije za borbu protiv raka grlića materice, obeležava kao Evropska nedelja prevencije raka grlića materice. Ove godine će se ona, četrnaesti put zaredom obeležiti u našoj zemlji, u periodu od 20. do 26. januara 2020. godine.
Slogan ovogodišnje kampanje je „Rano otkrivanje može sprečiti rak grlića materice“, a ima za cilj da žene svih životnih dobi podstakne da razmišljaju o značaju očuvanja svog reproduktivnog zdravlja, kao i da ih motiviše da u toku godine odvoje makar jedan dan za posetu svom lekaru i obave neki od dostupnih preventivnih pregleda kojima se mogu blagovremeno otkriti rane premaligne promene i sprečiti dalji razvoj bolesti i njen krajnji fatalni ishod.
I pored dokazanih mera prevencije rak grlića materice u našoj zemlji već dugi niz godina nastavlja da bude jedan od vodećih uzroka oboljevanja i umiranja u ženskoj populaciji. Imajući u vidu da svake godine, oko 1.300 žena oboli i približno 500 izgubi život, ne iznenađuje podatak da se naša zemlja nalazi na neslavnom petom mestu u Evropi po oboljevanju i umiranju od ove bolesti koja se može sprečiti.
Upravo zato, neophodno je istaći značaj intenziviranja aktivnosti kojima se pažnja žena usmerava ne samo na mogućnost, već i na neophodnost korišćenja dostupnih mera prevencije.
Prema podacima Populacionog registra za rak, na području grada Beograda preko 8.800 žena živi sa ovom bolešću, dok svake godine od nje umre oko 100 naših sugrađanki. Samo u toku 2018. godine registrovano je 167 novih slučajeva bolesti. Iako je najveći broj obolelih žena iz starosne grupe od 40 do 59 godina, poslednjih godina primetno je povećanje broja slučajeva u mlađoj populaciji, upravo u generativnom dobu od 15 do 49 godina.
[wonderplugin_slider id=67] i
Jedan od razloga velike smrtnosti od ovog oboljenja u našoj populaciji jeste i činjenica da je u prvoj fazi ova bolest uglavnom bez simptoma, ili su oni nespecifični, pa se gotovo dve trećine žena prvi put javi ginekologu kada je bolest već uzela maha.
Tada samo lečenje postaje teško i neizvesno, i pored operativnog zahvata zahteva primenu agresivne radioterapije, što dovodi do značajnog produženja lečenja i različitih komplikacija, a sve to značajno povećava troškove i umanjuje šanse za izlečenje.
Većina ovih slučajeva mogla se sprečiti da je bolest otkrivena u ranoj fazi i da se na vreme pristupilo lečenju.
Redovni pregledi kod izabranog ginekologa, sprovođenje programa organizovanog skrininga i programa vakcinacije protiv HPV infekcije, imaju najveći značaj u prevenciji ove bolesti.
Pogledajte više o ovoj temi:
Dr Danijela Rančić: Ovo svaka žena treba da zna! (VIDEO)
Šta treba da znamo o raku grlića materice?
Rak grlića materice je zloćudni tumor, lokalizovan na donjem delu materice okrenutom ka vagini, koji nastaje kada se neke ćelije grlića materice izmene i počnu da se nekontrolisano umnožavaju. Najčešće se javlja između 35. i 50. godine života.
Simptomi koji upozoravaju na postojanjeraka grlića materice su: krvarenje u toku i nakon seksualnog odnosa, krvarenje između dve menstruacije, produženo menstrualno krvarenje, krvarenje nakon menopauze, pojačani vaginalni sekret i pored primenjene terapije, ponovljene ranice ili oštećenja sluzokože grlića, bol u krstima ili nozi i oticanje noge.
Postojanje jednog ili više navedenih simptoma budi sumnju na postojanje raka grlića materice i nikako ih ne treba zanemariti, naročito ukoliko traju duže vremena ili ukoliko se ponavljaju. Ukoliko ih uočite, obratite se svom izabranom lekaru!
Najčešći faktori rizika
Osnovni faktor rizika je dugotrajana infekcija određenim tipovima Humanih papiloma virusa (HPV).
Postoji preko 100 tipova HPV-a, od kojih oko 40 izaziva infekcije sluzokože polnih organa kod oba pola. Neki od njih uzrokuju promene u površinskim ćelijama grlića materice iz kojih vremenom može da se razvije rak grlića materice.
U 99,7 odsto slučajeva raka grlića materice postoji HPV infekcija. U čak 70 odsto slučajeva uzročnik je neki od visokorizičnih tipova HPV-a (16 i 18), koji su dokazano onkogeni.
Imajući u vidu da je glavni faktor rizika za nastanak karcinoma grlića materice dugotrajna infekcija određenim tipovima Humanog papiloma virusa (HPV), smatra se da je najefikasnija mera primarne prevencije protiv ove bolesti pravovremena imunizacija protiv humanog papiloma virusa.
Ova intervencija smatra se isplativom, naročito za zemlje gde su resursi ograničeni, učestalost HPV infekcije visoka, a obuhvat preventivnim pregledima nizak.
Kako možete smanjiti rizik od nastanka raka grlića materice?
Redovni odlasci na preventivne preglede i redovne kontrole kod ginekologa su veoma važne. Poznavanje simptoma bolesti i poseta lekaru ukoliko se uoče neki o njih su neophodni, ne treba čekati da dođe do komplikacija.
Preventivni pregledi su važni
Cilj redovnih preventivnih pregleda je otkrivanje početnih promena na grliću materice pre nego što se razvije maligno oboljenje. Što se ranije otkriju promene, lečenje je lakše i uspešnije. Kada se rak već razvije, tretman postaje teži, a njegov uspeh je manje zagarantovan.
[wonderplugin_slider id=26]
Српски језик 
Slovenčina 
