U toku je berba hmelja na plantaži “Petrovec” sa 12 hektara u Bačkom Petrovcu, jedinom mestu u Srbiji gde se još gaji.
Očekivanja su da će hmelj biti dobrog kvaliteta a prinosi iznad proseka, veći od dve i po tone po hektaru. Na plantaži je sedam sorti, četiri američke i tri domaće, od kojih se izdvaja autohtona sorta bačka, koja se u Bačkom Petorvcu gaji dva veka.
„U berbi smo tek drugu sedmicu pa još ne možemo sa sigurnošću da kažemo preciznije koliko će hmelja biti ove sezone i kakvog će kvaliteta biti, ali je vidljivo da je hmelj, za razliku od drugih poljoprivrednih kultura, dobro podneo sušu i visoke dnevne temperature. Broj šišarica na stablima je zadovoljavajući a kada se one otvore ima dosta zlatnog praha, što je pokazatelj da ima u sebi dobar sadržaj alfakiseline. Ali, podatak o procentu alfakiseline znaćemo kada se berba završi krajem meseca i urade analize u Češkoj“, kazao je za Dnevnik, komercijalista na plantaži, Karol Maljah.
Hmelj će biti korišćen u pivarskoj i farmaceutskoj industriji i manji deo za čajeve u prehrambenoj industriji (Karol Maljah, komrecijalista)
Prema Maljahovim rečima, celokupan rod otići će u izvoz, Nemačku, Italiju, Poljsku, a u proteklih nekoliko godina ide i na tržište Ruske Federacije.
„Biće korišćen u pivarskoj i farmaceutskoj industriji i manji deo za čajeve u prehrambenoj industriji. Kilogram hmelja vredi od šest-sedam evra do 20 evra, u zavisnosti od količine koja se prodaje, načina pakovanja i prometa“, da li se odvija na osnovu dugogodišnjeg sklopljenog ugovora ili se nudi u slobodnoj trgovini.
U Bačkom Petrovcu, hmelj se gajio na 2.000 hektara, a u Vojvodini ga je bilo na oko 8.000 hektara pre Drugog svetskog rata, kazao je Karol Maljah.
„Planiramo da plantažu širimo na još 12 hektara. Imamo postavljene stubove, što je jedna od najvećih investicija u podizanju hmeljarnika, ali ne žurimo. Osluškujemo tržište i ne širimo hmeljarstvo po svaku cenu, već na osnovu potreba tržišta“, rekao je sagovornik.
Da se podigne hektar, treba 30.000 evra
Za podizanje hmeljarnika na hektar površine treba uložiti oko 30.000 evra. Samo za sadnice treba od 10.000 do 12.000 evra, pošto jedna košta dva evra, a po hektaru treba da ih bude 5.000–6.000.
Onaj ko se bavi hmljarstvom, treba da ima i mehanizaciju, da bi rod skinuo, preradio i skladištio. To je osnovni razlog zašto se hmelj ponovo ne sadi na vojvođanskim poljima, premda je isplativ po koštanju, ali i po dužini trajanja hmeljarnika. Jer, hmelj kada se posadi, narednih 15 godina treba samo da se održava. Svake godine u martu-aprilu izdanci se orezuju i primenjuje se agrotehnika kao i kod drugih biljnih kultura, naveo je Maljah.
Српски језик 
Slovenčina 