KULPIN: I po kiši, Kulpin je lepo selo! Takav smo, bar, utisak stekli prilikom nedavne posete kada smo na ulici sretali samo bare i po kog psa lutalicu, piše list „Dnevnik“.
Biće da zaista ima smisla kad nam kažu da je to mesto, od oko 2.500 stanovnika, baš mirno.
– Ovo je lepo selo, gde se deca još uvek druže, u školi imamo 210 đaka, imamo mnogo porodica sa troje i četvoro dece – priča nam predsednik Saveta Mesne zajednice Kulpin Miroslav Čeman, uveravajući nas da noću jedva „uteraju“ decu u kuće, jer su u stanju da neprestano šutaju loptu i igraju žmurke. – Od ćoška do ćoška skupi se 32 dece! Sladoleyija kad stane, stoji minimum 15 minuta, red se čeka na sladoled… Verovatno smo zbog manjka para uspeli da održimo neke druge vrednosti.
Ogorčeni što od lokalne samouprave, opštine Bački Petrovac, dobijaju svega 100.000 dinara na godišnjem nivou, više nisu u mogućnosti da ulažu u selo kao nekad. O lošijoj materijalnoj situaciji govori i činjenica da ove godine nisu dobili ni dinar od opštine za realizovanje tradicionalne Dane Kulpina. Međutim, uz pomoć štapa i kanapa, dobrih prijatelja i nepresušne volje, manifestacija je ipak održana.
– Zato je nama privreda ovde jako jaka i zapošljava 500 radnika. Imamo mlinaru, mesaru, farmu koka nosilja, proizvođača sokova, metlara, i sve to je zdrava priča jer imaju ozbiljnu tradiciju – navodi naš domaćin, podsećajući da će Kulpin na proleće dobiti i fabriku nudli.
Simbol Kulpina gubi sjaj
U Kulpinu je najlepši dvorac Dunđerskih. Istina, sve više propada, jer je u restituciji, ali kako kaže Čeman, najveći greh je što su ga svi više svojatali nego Kulpinčani.
– Na kraju je došlo do toga da Muzej Vojvodine polaže sva prava na taj dvorac – skreće pažnju naš sagovornik, ogorčen što se u taj objekat nimalo ne ulaže. – Kako se snimaju filmovi, naplaćuje se iznajmljivanje, ali se od tih para ni deset odsto ne odvaja za renoviranje. Tu su povukli nameštaj iz ostalih dvoraca, što je lepo sačuvano, a ima i izložba poljoprivrednih mašina. Poslednji put je 1994. uloženo mnogo novca, da ne propadne skroz, a sad se više ništa ne ulaže.
Kako se predsednik Saveta MZ Kulpin priseća, nekad je u dvorcu bio i vrtić, pa jedna velika firma, ali sad samo – propada.
Poljoprivreda je i dalje na zadovoljavajućem nivou, premda su katastarski mala opština. Međutim, „neki novi klinci poljoprivrednici“ su proširili asortiman proizvodnje, pa se tako više ne uzgajaju samo kukuruz i soja. Takođe, voćarstvo je u usponu, dok je stočarstvo, kao i svugde, u naglom padu.
– Kada smo kao novi saziv, pun nove energije, došli 2012. godine, do 2016. smo uradili mnogo stvari. Napravili smo kapelu na pravoslavnom groblju, veliki parking na slovačkom, renovirali Dom kulture, uradili staze, park ispred dvorca, igralište u školi, stazu od centra do mosta – nabraja Čeman, dodajući da je pešačko-biciklistička staza do Bačkog Petrovca urađena još 2006. godine, kao i da bi bilo lepo da se nastavi i prema Magliću, gde imaju bazen.
Selo još od Kulina Bana
Kulpin je bio naseljen još u paleolitu, dok najstariji pisani dokument datira iz 1345. godine. Ljudi su prvenstveno živeli u zemunicama i bavili se lovom, ribolovom i stočarstvom. Budući da su ga Turci nekoliko puta opustošili, svako novo uzdizanje podrazumevalo je novu lokaciju. Kako je selo dobilo ime nije poznato, ali se pod tim nazivom prvi put spominje u srpskim spisima iz 15. veka.
Trenutno su im u selu rak rane nedostatak kanalizacije i neispravna voda.
– Imamo kompletan kanalizacioni vod napravljen u Kulpinu. Neki su imali ideju da napravimo sami svoj prečistač, ali moja vizija je bila da ne možemo za to da dobijemo dva miliona evra, i moramo da se spojimo na Bački Petrovac i da nju pojačamo za 200.000 evra. Nabavili smo sve papire i građevinske dozvole, ali treba da konkurišemo za novac, ali to nije u nadležnosti Mesne zajednice – ističe sagovornik „Dnevnika“.
Uvek smo se lepo slagali
Premda se nije pokajala što je ostala u svom rodnom Kulpinu, Ana Horvat, prodavačica u seoskom kiosku, kaže da sad, zbog vremena koja su došla, počinje drugačije da razmišlja. Rođeni brat joj je u Nemačkoj, te ima priliku da ga povremeno poseti, dok je ona nasledila kuću od roditelja u kojoj sa svojom porodicom živi i pamti lepše dane iz perioda kad je i sama bila devojčurak.
– Kad sam izlazila kao devojka, nije bilo mnogo kafića, ali smo se više družili – priseća se Horvat. – Uvek smo se svi jako lepo slagali i nikad nismo imali većih incidenata. I sad je mirno u Kulpinu, ali nekad je bilo i mirnije. To je i najlepše u našem selu… S druge strane, najveći problemi su nam nedostatak kanalizacije i neispravna voda.
Kad je u pitanju voda, ona će se teže rešiti. U selu imaju eko-česmu, ali kvalitet vode ni tu niko ne meri, pa su Kulpinčani primorani da mesečno troše mnogo novca na kupovinu flaširane vode.
S druge strane, Kulpin je selo puno vrednih, kreativnih i talentovanih ljudi, koji se poprilično ističu u folkloru, šahu, fudbalu, boksu, kik-boksu, a naročito odbojci, gde je muška ekipa ušla u prvu ligu!