U prvih sedam meseci ove godine na području južne Bačke izvršeno je 47 samoubistava, odnosno, u proseku posmatrajući, svaki peti dan po jedno, piše „Dnevnik“.
Identičan broj suicida do početka avgusta bio je zabeležen i lane. Crna statistika kazuje da godinama sebi oduzme život više muškaraca nego žena. Ipak, posmatrajući zabrinjavajuće brojke, uočljivo je da su se među onima koji su digli ruku na sebe, žene znatno približile muškarcima.
[wonderplugin_slider id=64]
Crne cifre na godišnjem nivou se približavaju trocifrenom broju, ali pre tri godine u južnoj Bačkoj su zabeležena 93 samoubistva, u proseku svaki četvrti dan po jedno. Na taj tragičan čin godinama se opredeljuje desetak odsto osoba starosti od 19 do 35 godina, dok je najviše bilo onih preko 51 godine.
Među osobama koje su se odlučile da oduzmu sebi život u Južnobačkom okrugu su nezaposleni, penzioneri, studenti ili učenici, poljoprivrednici i radnici. Lica koja su se odlučila na takav očajnički potez to najčešće čine vešanjem, vatrenim i hladnim oružjem (kod vatrenog oružja za vrlo malo prednjače lica koja su ga imala u legalnom posedu), a slede osobe koje su sebi skratile život skokom s visine, pa trovanjem. Najčešći motivi za samoubistvo na području koje pokriva novosadska policija su nervno rastrojstvo i poremećaj porodičnih odnosa.
Inače, u Vojvodini se godinama na svakih 17 sati dogodi po jedno samoubistvo. Na celom području Srbije stopa je malo niža, ali je i ona iznad proseka u Evropi. Izračunato je da se u Srbiji godišnje ubije oko 1.300 ljudi, od kojih oko trećina u severnoj pokrajini, a ti podaci svedoče o tome da je mentalno zdravlje stanovništva u državi loše. Posebno zabrinjava podatak da je suicid sve izraženiji među mladima.
Na Klinici za psihijatriju u Novom Sadu u više navrata su naveli da takvim pojavama doprinose mnogi faktori, od nagle promene meteoroloških uslova do zdravstvenih tegoba. Međutim, neposredni „okidač” za takav čin je individualan, a neretko mu kumuje alkohol, dok mnogi nesrećnici često ponesu svoju tajnu u grob, bez oproštajne poruke. Osećaj bespomoćnosti starijih ljudi koji su ostavljeni bez ikakve pažnje, koji uz bolest ostaju još bespomoćniji, veoma je prisutan u takvim situacijama. Stari se osećaju ostavljeno, naročito ako su ostali bez životnog partnera. Osim odbačenosti i usmaljenosti, starije osobe često imaju i egzistencijalnih problema. Osoba koja pokuša samoubistvo najčešće time šalje poruku da joj je teško i da ima velik problem. Ipak, činjenica je da ljudi podižu ruku na sebe kada izgube veru i nadu da će se u budućnosti nešto promeniti.
[wonderplugin_slider id=75]
Kako navodi „Dnevnik“, po rečima stručnjaka, finansijski problemi često jedan od razloga zbog kojih se ljudi zatvaraju u sebe i počinju da budu besni, dok je mnogo opasniji osećaj beznađa. U takvoj situaciji, oni se često ne poveravaju ni porodici, a odluku o samoubistvu donose u trenutku. U motive za taj čin često spadaju i zdravstveni problemi, gubitak posla, nemogućnost snabdevanja porodice i neke druge poteškoće s kojima ljudi ne mogu u kritičnom trenutku da se izbore.
Valja napomenuti da se svake godine 10. septembra obeležava Svetski dan prevencije samoubistava, na inicijativu Međunarodne asocijacije za ovaj problem, a uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, s ciljem da se skrene pažnja javnosti na suicide jer spadaju u vodeće uzroke prerane smrti, ali koje je moguće sprečiti.
Српски језик 
Slovenčina 
