SARAJEVO: Prema Akcionom planu za uspostavljanje regionalnog tržišta, već iduće godine na granicama zemalja u regionu trebalo bi da budu uspostavljeni „zeleni koridori“ koji će u početku kvarljivoj robi kao što su voće, povrće, meso i prerađevine omogućiti brži prolazak granice i carinjenje robe u bilo koje doba dana ili noći sedam dana sedmično.
Kako prenosi portal Nezavisne BiH, Srbija, Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija trebalo bi da dogovore i granične prelaze na kojima će znatno biti smanjene procedure, kao i da u periodu od 2021. do 2022. uredi sistem koji će građanima svih zemalja omogućiti da u druge zemlje putuju samo sa ličnom kartom.
Od 2022. godine trebalo bi da bude uspostavljen i sistem koji će u početku omogućiti priznavanje diploma za medicinske sestre, doktore, stomatologe, farmaceute, arhitekte i veterinarske hiruge, a kasnije i sve ostale diplome.
[rev_slider alias=“ccsystem-„][/rev_slider]
Između 2022. i 2024. godine trebalo bi da bude uspostavljen regulatorni okvir za jedinstven platni sistem, a 2023. godine trebalo bi da budu uspostavljena saradnja tela koja se bave javnim nabavkama te da se uspostavi sistem koji će omogućiti da se sertifikati, uključujući i one veterinarske, priznaju u svim zemljama kao i na granicama.
Potpredsednik Spoljnotrgovinske komore Bosne i Hercegovine Nemanja Vasić kaže da će to najviše zavisiti od carina, koje su još u starom sistemu i ne pristaju na promene
„Ranije je isto bilo pokušaja, ali uvek oni usporavaju i nešto za šta im treba 10 dana da urade i da se prilagode traže rok od godinu dana. Kod njih, što zbog korupcije, što zbog drugih stvari, nema spremnosti da se ubrzaju procedure“, rekao je Vasić.
Prema njegovim rečima, rokovi koji su postavljeni akcionim planom dosta su realni jer je iza tih rokova na određeni način stala Evropska unija, koja će verovatno insistirati na tome.
Prema Akcionom planu, 2024. godine u regionu bi trebalo da bude jedinstveno tržište, a te godine zemlje bi trebalo da dođu do toga da 95 odsto domaćinstava u svim zemljama ima širokopojasni internet, a do kraja 2023. godine da se 5G mrežom pokriju glavni industrijski gradovi u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Kosovu, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.
Pogledaj: U Republici Srpskoj poznati rezultati izbora u većini lokalnih zajednica
Српски језик 
Slovenčina 
