U pitanju su programi ranog otkrivanja kardiovaskularnih bolesti, depresije i dijabetesa, uz postojeća tri skriniga: na karcinome dojke, grlića materice i debelog creva, biće postupno uvedena ove i sledeće godine, saznaju Novosti.
Stručne komisije već rade na protokolima novih skrininga, odnosno definišu vrste pregleda i analiza koje će se raditi u okviru ovih programa o trošku osiguranja.
„Kao i za postojeća tri, i za nove skrininge biće definisane i uzrasne grupe stanovništva koje će njima biti obuhvaćene i periodika pregleda“, otkrivaju u Ministarstvu zdravlja.
Pravni osnov i dodatna pojašnjenja o nova tri programa ranog otkrivanja bolesti, sadrži predlog novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji bi uskoro trebalo da uđe u skupštinsku proceduru.
„Uz popravljanje uslova lečenja u smislu boljeg standarda u zdravstvenim ustanovama, i kupovine savremene dijagnostičke i terapijske opreme, prevencija je jedan od stubova zdravstvene politike koja treba da dobrinese boljem zdravlju nacije“, objašnjavaju u resornom ministarstvu.
[wonderplugin_slider id=75]
Novim programima ranog otkrivanja targetirane su upravo bolesti od kojih se u Srbiji najviše oboleva: šećernu bolest ima čak 710.000 ljudi, depresiju oko 420.000, dok su kardiovaskularne bolesti i vodeći uzrok umiranja, u čak 57 odsto slučajeva.
„Procene su da 36 odsto ljudi sa dijabetesom nije svesno svog oboljenja“, objašnjavaju u Ministarstvu zdravlja.
Zbog velike učestalosti i brojnih komplikacija koje ga prate, dijabetes nameće veliki ekonomski teret svim nacionalnim zdravstvenim sistemima i čitavom društvu. Troškovi zdravstvene zaštite obolelih od dijabetesa su dva do tri puta veći u odnosu na pacijente koji nemaju dijabetes i iznose 12 odsto ukupnih troškova u zdravstvu.
Endokrinolozi potvrđuju da se dijabetes kod nas u velikom broju slučajeva otkriva tek kad se pojave dve ili tri prateće komplikacije ove podmukle bolesti koja oštećuje sve organe.
U cilju bolje kontrole dijagnostikovanog oboljenja, u domove zdravlja vraćena su savetovališta za dijabetičare, a u toku je izrada registra obolelih od dijabetesa.
Skrining na depresiju se uvodi jer je ovo oboljenje i kod nas, kao i u svetu, u porastu, a kao i sve psihičke poremećaje prati ga, u velikom broju slučajeva, stigmatizacija, pa je neodlazak kod psihijatra jedna od posledica takvog odnosa prema ljudima sa mentalnim poremećajima. Broj obolelih ne uvećava se brže nego u ostalim evropskim zemljama, ali statistika pokazuje da kod nas raste potrošnja antidepresiva. Psihijatri to tumače kao znak da više ljudi traži stručnu pomoć nego ranije, kada se depresija na svoju ruku često „maskirala“ lekovima za smirenje do kojih su oboleli lakše dolazili, dok antidepresive propisuju psihijatri.
Српски језик 
Slovenčina 
