Godina za lešnik biće prosečna a cena bi na domaćem tržištu mogla da bude i viša od sadašnjih 280 dinara, koliko tri velika trgovca u Vojvodini – Novom Sadu, Subotici i Senti trenutno otkupljuju ovogodišnji neočišćen lešnik.
Turska, kao najveći svetski proizvođač lešnika, odredila je da kilogram neočišćenog roda ove sezone košta 3,5 evra, pa domaćim proizvođačima preostaje da ga prodaju, ili čekaju da bude skuplji, jer može da stoji i čuva bez problema dve godine, kada dostigne određen stepen vlage.
Lešnik voli sunčane predele i podnosi sušu, pa u tom pogledu voćari iz Gložana i Maglića, na čijim plantažima su sorte halski džin, rimski, istarski dugi, đifoni, romana, nisu imali problema ove godine da ga odgaje. Osim što su ga tokom letnje žege navodnjavali od 12 do 15 puta i primenjivali drugu agrotehniku.
Ne vredi trošiti novac na hemiju.
Voćar Đorđe Rodić iz Maglića, napominje da svi kupuju očišćen lešnik, jedino otupljivači kupuju u ljusci. Zato smatra da bi proizvođači trebali da se međusobno povežu jer kada se izračuna koliko otpadne od zarade za čišćenje, ostanu bez dobrog dela prihoda.
„Moj plan je da ga prerađujem i mogu prodati svakom, i da uložim u mašine. Ove godine sam probao na svoju ruku organsku proizvodnju i uvideo da ne vredi trošiti novac na hemijska sredstva. Lešnik je prskan samo dva puta, s proleća bakrom i zimsko prskanje. Radman će biti dobar, možda će malo kvalitet ploda biti sitniji, ali što se tiče rodnosti ne vidim neku razliku bez hemije“, naveo je Rodić.
Ivan Krošlak ima plantažu u Gložanu i za Dnevnik napominje da je krajem maja oluja omlatila trećinu roda. Zato očekuje prinos na nivou višegodišnjeg proseka od 1,5 do 2 tone po jutru.
Mada ima plantažu 11 godina, podignutu u tri etape, investicija mu se još nije isplatila. Da su ova i lanjska godina bile normalne, kaže, bio bi na nuli. Zato iščekuje narednu da pokrije troškove ulaganja, koji, kako kaže, koštaju oko 5.000 evra po jutru (bez kupovine zemljišta) dok svake godine treba imati oko 1.000 evra za hemijska sredstva i sezonske radnike.
„Prošle godine je superćelijska oluja omlatila 80 odsto lešnika, a ove godine nevreme krajem maja odnelo je trećinu roda“, ističe Krošlak i napominje da je cena lešnika niska, jer kilogram lešnika u ljusci vredi svega 280 dinara, a radman je 40 odsto, odnosno od kilograma neočišćenog lešnika dobija se 400 grama jezgra.
Koliko se zaradi na jutru soje, pet puta više se zaradi na lešnicima, ali treba raditi četiri-pet puta više i imati više novca za lešnike nego za uljaricu (Ivan Krošlak, voćar)
Po rečima sagovornika Dnevnika, Turci kao najveći svetski proizvođači odredili su ove godine cenu od 3,5 evra naveliko za neočišćeni rod, što je znatno više koštanje nego lane kada je lešnik vredeo od 2,2 do 2,4 evra kilogram.
„Ta cene od 3,5 evra nije još stigla do nas, ali je očekujemo, jer su kod nas tek sada krenuli da se skupljaju plodovi“, kazao je Krošlak.
Napominje da se u proteklih nekoliko godina domaće tržište uredilo, ima velikih otkupljivača, koji slede cenu koji istakne „Ferero”, najveći italijanski gigant koji posluje u Srbiji.
Na osnovu višegodišnjeg iskustva, ističe da je za gajenje lešnika potrebno strpljenje, novac i puno fizičkog rada jer mašine ne postoje za sve.
„Matematika postoji u odnosu na ratarske kulture. Koliko se zaradi na jutru soje, pet puta se više zaradi na jutru lešnika, ali treba raditi četiri, pet puta više i imati više novca za lešnike nego za uljaricu“, naveo je Krošlak
Српски језик 
Slovenčina 
