Predlozi četiri zakona iz oblasti zdravstva naći će se danas pred poslanicima, a onaj o zdravstvenom osiguranju i o zdravstvenoj zaštiti prednjače po važnosti. Ukoliko zakoni budu usvojeni, to će uticati i na građane i na lekare, a evo šta će se sve promeniti.
Ove izmene zakona pred poslanike u Skupštinu stigle su 9. januara ove godine, a ukoliko bi predlozi bili usvojeni, gotovo celokupan sistem zdravstvenog osiguranja bio bi znatno izmenjen. Poslanici će ih razmatrati u sredu.
Kako je najavljeno iz parlamenta, poslanici će na toj sednici razmatrati i izmene i dopune Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci, a na dnevnom redu naredne sednice biće i Predlog zakona o predmetima opšte upotrebe.
Evo u kojim domenima zdravstva se mogu očekivati promene.
Poboljšanje položaja roditelja bolesne dece
Roditelji bolesne dece do sada su tokom bolovanja primali 65 odsto plate, a sada će nadoknada iznostiti svih 100 odsto, ukoliko na skupštinskoj sednici bude usvojen nacrt zakona o zdravstvenom osiguranju. Položaj roditelja čiji mališani boluju od malignih, metaboličkih ili hroničnih oboljenja, biće poboljšan i u tom smislu da će oni moći uz svoju decu da budu sve do njihovog izlečenja ili do punoletstva deteta.
Ipak, pravo da odsustvuje s posla do 18. rođendana bolesnog deteta, roditelj će morati da obnavljana svakih šest meseci.
Duže bolovanje
Novim zakonom uređuju se pitanja koja se tiču bolovanja. Novina je da izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad do 60 dana, umesto do 30 kako je sada u važećem zakonu. Međutim, ništa nije menjano kada je reč o tome ko će to bolovanje isplaćivati. I dalje će prvih 30 dana plaćati poslodavac, a od 31. dana bolovanje će isplaćivati RFZO.
[wonderplugin_slider id=64]
Medicinska pomoć i bez zdravstvene knjižice
Prema sadašnjem zakonu, oni koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu imaju pravo samo na hitnu medicinsku pomoć. Međutim, predlogom zakona o zdravstvenom osiguranju predviđeno je da će građani bez zdravstvene knjižice moći da dobiju i palijativno zbrinjavanje (aktivna i svebuhvatna briga o pacijentima koji boluju od teških i neizlečivih bolesti). Takođe, biće im dostupne i obavezne vakcine i imaće pravo na imunizaciju i skrining preglede.
Palijativno zbrinjavanje, odnosno zbrinjavanje umirućih pacijenata, bez obzira na vrstu i tip bolesti, pašće u celini na teret osiguranja. Ta nega podrazumevaće otklanjanje psihološke i fizičke patnje, odnosno bola zdravstvenog osiguranika.
Preventivni pregledi
Kada su u pitanju preventivni, odnosno skrininig pregledi, korisnici zdravstvenog osiguranja biće pozivani na ove preglede. Onome koji se ne odazove ili ne dostavi opravdanje za izostanak, a do sledećeg ciklusa pozivanja na skrinig oboli od bolesti za koju je pozivan, onda će da snosi troškove lečenja i to u iznosu do 35 procenata pune cene lečenja, piše u predlogu Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Ova novina uzbudila je građane, koji smatraju da je cilj ove mere zapravo kažnjavanje građana. Međutim, kako objašnjavaju, namera je da se podigne svest o preventivnim pregledima, odnosno skrininzima.
Trenutno se u Srbiji rade tri skriniga – na rak grlića materice, na tri godine, rak debelog creva, na dve i rak dojke, na dve godine. Očekuje se da uskoro otpočne praksa preventivnih pregleda za rano otkrivanje još tri bolesti: kardiovaskularnih bolesti, depresije i dijabetesa.
Hospitalizacija bez uputa
Još jedna od novina je da, osim izabranog lekara, i lekar specijalista koji pacijenta leči po uputu izabranog lekara može neposredno da uputi pacijenta na bolničko lečenje ukoliko proceni da je taj vid lečenja potreban. To znači da ukoliko pacijenti moraju da ostanu u bolnici, ne moraju da se vraćaju kod lekara opšte prakse u dom zdravlja po uput.
[wonderplugin_slider id=117]
Dopunski rad lekara
Lekari koji budu želeli da rade na više mesta, to će moći i da urade, ali nakon što ispune normu u državnoj ustanovi u kojoj su zaposleni. Dopunski rad biće ograničen na trajanje trećine radnog vremena, u toj istoj ustanovi, a ko bude želeo da radi na ovaj način, moraće da potpiše aneks ugovora o radu sa matičnom zdravstvenom ustanovom, u kojem će biti definisan njihov angažman van radnog vremena.
Takođe, lekari će u okviru dopunskog rada imati mogućnost da ostvare saradnju sa najviše tri privatne medicinske ustanove.
Privatno-javno partnerstvo
Privatne medicinske ustanove moći će da iznajmljuju prostor od državnih ustanova u trajanju do 20 godina, ukoliko neka od tih državnih ustanova ima prostor koji ne koristi i može da izdvoji. Privatnici će biti u obavezi da opreme prostor, a nakon isteka perioda iznajmljivanja, kada se isele, oprema pripada državi.
Ipak, postavlja se pitanje koliko će nasleđeni aparati, stari 20 godina, poboljšati medicinsku negu korisnika državnog zdravstvenog sistema.
Pacijenti bi se u medicinskim ustanovama osnovanim na osnovu javno-privatnog partnerstva lečili o trošku osnovnog zdravstvenog osiguranja, lečenje preduzetnika bi plaćao RFZO.
Data je mogućnost da građani koji žele bolju i kvalitetniju medicinsku rehabilitaciju, lekove, medicinska sredstva i zdravstvene usluge to mogu i da doplate. Primera radi, ukoliko je pacijentu potrebno neko pomagalo na teret osiguranja, RFZO može da mu izda mehanička kolica. To pomagalo će svakako vršiti funkciju, ali ako lekar smatra da mu trebaju bolja kolica, predloženo je da se takvom licu isplati novčani iznos u visini kolica koja bi dobio na teret osiguranja, a onda on sam doplati za bolje pomagalo.
Omogućen besplatan transport za udaljene bolesnike
Proširena su prava na naknadu troškova prevoza. Pacijenti kojima je do prve zdrasvstvene ustanove potrebno više od 50 kilometara, ubuduće će imati plaćen prevoz. To pravo će moći da ostvare ukoliko su prešli 50 kilometara da bi došli do lekara, odnosno ova novina isključivo je vezana za kilometražu koju pacijent mora da pređe da bi se lečio, što je zagarantovano pravo svakoga od nas.
Besplatan transport posmrtnih ostataka donora organa
U novi zakon uključeno je i pravo na naknadu troškova prevoza posmrtnih ostataka onih ljudi kojima su izvađeni organi radi transplantacije u zdravstvenoj ustanovi koja se ne nalazi u mestu prebivališta pokojnika. Transport će ići na teret RFZO.
Српски језик 
Slovenčina 
